ВЕРУЈЕ ЛИ ЗАПАД У САНКЦИЈЕ? Руска производња муниције све већа, а шанса Украјине да одржи себе ЖИВОМ у рату све мања

Русија производи више муниције од Запада што је један од кључних разлога због којих, упркос огромним губицима, не губи рат у Украјини. Запад упркос великим санкцијама према Русији није учинио готово ништа да спречи или смањи руску производњу муниције.

Постоје многа истраживања и чланци о томе да су капацитети руске војне индустрије већи од западних, чак укључујући и САД. Ту се наравно не ради о софистицираним ракетама и пројектилима него о производњи ракета и пројектила широке намене. То је главни разлог због којег је Русија у сваком дану рата могла користити по неколико пута више ракета него Украјина уз сву могућу војну помоћ са Запада.

Проблем санкција

За почетак, санкције које Запад користи према Русији су широке и делимично сврсисходне, али суштински не гађају на одговарајући начин главну тачку руског ратног строја - производњу муниције. И у тој тачки се може видети сва трулост и колебљивост Запада да смањи војне могућности Русије.

Како би се предочио проблем, потребно је објаснити технологије производних процеса у војној индустрији. Масовна производња оружја може се поделити угрубо на два технолошка процеса: левање и ковање те стројна обрада.

У контексту производње оружја у Русији, левање и ковање су поступци који су застарели, односно процеси који су успостављени још у СССР-у. Сама технологија захтева пуно, пуно већа почетна капитална улагања од модерније технологије. И фиксни трошкови су већи, али предност је та што је то СССР-у омогућило производњу оружја у огромним количинама и, што је можда још важније, пуно јефтиније по комаду него с модернијим технологијама, под уветом да се ради о масовној производњи.

Технологија производње у војној индустрији

Иако је логично да постоји континуитет између совјетске и руске војне индустрије, тај фактор је заправо пуно мањи него што се мисли. Деведесетих година је руска војна индустрија доживела потпуни колапс и слом, иако је наследила већину совјетске војске. Како се догодио колапс војске и војне индустрије, тако се прекинуо и цели технолошки ланац.

Код процеса левања и ковања кључни су алатни стројеви. Совјетски Савез је имао велику индустрију производње алатних стројева које су чак и извозили. Ипак, деведесетих година је та индустрија практички угашена.

Јефтино и једноставно

Стари совјетски алати су имали предност јер су били јефтини и једноставни. Стога је кориштење, односно производња с тим алатима била једноставна и јефтина уколико би се произвела одговарајућа количина неког производа. Дакле, алати су били идеални за масовну производњу. Такођер, није незанемариво то што је СССР, као и данашња Русија, имао приступ јефтиним енергентима, који су потребни у огромним количинама за овакву врсту производње.

Друга битна ставка су индустријски радници, који су у СССР-у били далеко плаћенији од радника других бранши. Исто тако, индустријски радници су били високо квалифицирани и сам њихов статус у друштву је био висок.

Распад СССР-а и гашење производње

Након распада Совјетског савеза, индустрија се гасила, радници су отпуштани и од такорећи високог слоја друштва, преко ноћи су постали сиротиња и проблем. То није било карактеристично само за Русију, већ и за друге постсовјетске републике. 

Ипак, неке творнице су опстале, неки радници су успели задржати постојеће послове, али није постојао план надоградње. Будући да је старим совјетским стројевима пуно теже управљати него стројевима новије генерације, када се сада руска индустрија поновно покретала, потребно је било изнова градити индустријску радничку класу.

Како је Русија економским опоравком кренула у обнову војске, тако се покренула и обнова војне индустрије. Приходи од нафте и плина су се пумпали у војску, али руска војна индустрија једноставно није могла пратити захтјеве војске.

Економски опоравак Русије

И ту се долази до суштине разлике између СССР-а и Руске Федерације. Наиме, док се СССР концентрирао на производњу „средстава за производњу“, Руска Федерација се одлучила за увоз нових западних технологија како би заменили стари програм војне индустрије.

Иако постоји мишљење да руска индустрија и даље опстаје на темељима који су саграђени у СССР-у, то није ни приближно тачно. Једноставно, као што је раније споменуто, већина тих творница је угашена, а радника више нема. Како тих радника више нема, није се могло ни пренети знање на млађе раднике, односно постављени су нови темељи и промијењен је концепт.

Темељи нове руске војне индустрије успостављени су на западној технологији - ЦНЦ стројна обрада. Готово сви алатни стројеви у Русији су увезени са Запада (у Запад убрајам Јапан и Јужну Кореју). Још конкретније, већина стројева је увезена из Немачке.

Сваки већи војни индустријски комплекс у свету ослања се на ЦНЦ стројеве (за токарење и глодање) уколико се бави масовном производњом прецизних делова оружја. И нико није успео направити строј без западне технологије, укључујући Кину.

Западна технологија

Што се тиче западне Европе, највећи део алатних стројева производе:

Немачка (Сиеменс, Bosch-Rexroth итд.)
Швајцарска (Fischer, Ибаг итд.)
Северни део Италије (Baruffaldi, Дупломатиц итд.)
Од осталих земаља ту су водећи: 

САД (Хаас)
Јапан (Nikken, Фануц итд.)
Јужна Кореја (Hiwin итд.)
Укратко, без сарадње с произвођачима из тих земаља немогуће је бавити се стројном обрадом. Било каквом, а камоли у војној индустрији.

Такође, одржавање, набава резервних делова, уља, нових компоненти, алата, софтвера, чипова и сл. је немогуће без подршке тих произвођача. 

Примере главни технолог руског подузећа „Titan-Barrikadi“ које производи лансере за Искандер пројектиле обранио је докторску дисертацију на тему „Осигурање конзистентности процеса стројне обраде“, а његово истраживање се темељило на ХААС-овим (САД) ЦНЦ стројевима за глодање и токарење.

То значи да руска војна индустрија практички у потпуности почива на западној технологији, која је кључна и без које је немогуће замислити стројну обраду. Тренутно је не може замијенити чак ни Кина, која доживљава велики раст чак и у софистицираним индустријама.

Кина не може надмаши Запад

Једноставно, Кина тренутно још увек није развила технологију довољно добру за управљање ЦНЦ стројевима. Овдје не треба мијешати ЦНЦ стројеве с управљањем ЦНЦ стројева. Нпр. кинеске компаније производе ЦНЦ стројеве, али користе управљање које је развијено у некој од споменутих западних компанија (најчешће Фануц).

Исто тако, користе водилице од рецимо Bosch-Rexrotha те још неке компоненте које су кључне и које заправо чине велику разлику код одабира строја за производњу високопрецизних дијелова. Уз то, за сада не постоји подршка, софтвер (ЦАМ сустав), који би био конкурентан и препознатљив као што су AutoCAD, SolidWorks или ЦАТИА, све редом софтвери развијени на Западу.

Верује ли уопште Запад у санкције?

Лако је било макнути McDonald's, Хуго Boss или неки други велики бренд из Русије у сврху промоције санкција, али суштински Запад није пуно тога направио како би онемогућио Русији оно најважније - производњу оружја.

Када би Запад заиста веровао у санкције и када би Запад заиста радио на томе да се руски ратни строј спречи или знатно смањи, прво што би направили јест санкционирали произвођача ЦНЦ стројева који преко посредника (Турске?) допрема Русији ЦНЦ стројеве те дијелове и подршку за исте. Исто тако, Запад би могао спречити и радње које се баве софтверском подршком односно ЦАМ суставима, што би практички онемогућило (или отежало до крајњих граница) производњу прецизних компоненти на споменутим стројевима.

Ни за једно, ни за друго политичко водство на Западу није показало интереса током рата у Украјини. О томе се чак није размишљало ни у оном тренутку када је било јасно да ће Запад имати проблема с испоруком муниције Украјини, односно када је било јасно да су производни капацитети на Западу знатно мањи у односу на руске.

Украјина овако не може победити

Наравно, то се све може оправдати на овај или онај начин те се по том питању неће ништа учинити ни уласком у трећу годину рата. Русија једноставно производи више муниције од Украјине и њених западних партнера и ако Запад ништа не подузме по том питању, Русија ће готово сигурно, уз све губитке, људске и господарске, на овај или онај начин победити у рату.

Хоће ли та победа бити симболична, пирова или каква год, ствар је из ког угла гледате, али извјесно је да Украјина тешко (готово немогуће) може остварити војну победу уз тренутну или чак мању војну подршку Запада.

Србија Данас/Index