Пресек стања рата у Украјини: Ко тренутно има иницијативу? Фронт гори од севера до југа, ево где Русија напредује, где је заустављена и шта спрема Украјина

Рат у Украјини улази у нову, изузетно непредвидиву фазу. Док Русија наставља нападе дуж готово читаве линије фронта и покушава да освоји преостале делове Донбаса, украјинске снаге све више одговарају локалним контранападима, ројевима дронова и ударима дубоко у руској позадини.

На карти фронта нема драматичног померања какво је виђено у првим месецима рата. Ипак, испод привидно стабилне линије одвија се исцрпљујућа борба за путеве снабдевања, доминантне положаје, насеља и индустријске зоне које могу одлучити наредну фазу сукоба.

Пресек ситуације са фронта показује сложену слику: Русија и даље контролише приближно петину међународно признате територије Украјине и на појединим правцима има тактичку иницијативу, али је брзина њеног напредовања знатно смањена. Истовремено, Украјина није успела да оствари одлучујући копнени пробој, али је променила начин вођења рата и пренела значајан део притиска на руску енергетику, луке, складишта горива и поморске логистичке правце.

Најкраћи одговор: Ко тренутно води у рату?

Одговор зависи од тога шта се посматра.

По укупној контроли територије и могућности да одржава нападе на више праваца, Русија је и даље у предности.

По тренутној динамици фронта и способности да заустави или поништи део руских добитака, положај Украјине бољи је него током већег дела 2025. године.

У рату дроновима, ударима по логистици и енергетским постројењима дубоко иза фронта, Украјина је последњих недеља показала растућу иницијативу.

Због тога се не може тврдити да је једна страна близу коначне победе. Русија осваја или покушава да освоји простор веома спорим темпом и уз високу цену, док Украјина успева да успори њене снаге, али и даље нема довољно људства, противваздушне одбране и конвенционалне ватрене моћи за велику офанзиву дуж читавог фронта.

Руска офанзива успорила: Много напада, мало освојеног простора

Један од најважнијих података у актуелној процени рата јесте однос између интензитета руских напада и стварно освојене територије.

Према анализи података са фронта, руске снаге су у јуну оствариле веома ограничене нето добитке. Процене се разликују зависно од методологије: ДеепСтате је за период од почетка до краја јуна бележио око 80 квадратних километара нето руског напредовања, док су подаци ISW-a указивали на знатно мањи добитак.

Институт за проучавање рата оценио је да руска пролећно-летња офанзива до почетка јула није постигла оперативно значајне резултате. Руске снаге су, према његовој геолокацијској анализи, током јуна напредовале просечно око једног квадратног километра дневно.

За поређење, процењена просечна месечна руска освајања током 2026. износе тек део темпа забележеног током 2025. године. Украјинске јединице су током априла и маја на појединим деловима фронта чак вратиле више простора него што су руске снаге успеле да заузму.

То не значи да је руска војска престала да буде опасна. Напротив, она и даље има способност да непрекидно напада, тражи слабости у украјинској одбрани и постепено шири клинове око кључних градова. Међутим, између локалног померања линије и стратешког слома одбране постоји велика разлика.

За сада нема потврде да је Русија остварила пробој који би довео до брзог урушавања читавог украјинског фронта.

Донбас остаје главно бојно поље

Највећа концентрација борби и даље је у Доњецкој области. Москва жели да заузме преостали део региона који се налази под украјинском контролом и да угрози такозвани одбрамбени појас градова у северном делу Донбаса.

Тај појас обухвата шире подручје Константиновке, Дружковке, Краматорска и Славјанска. Градови су међусобно повезани путевима, железницом, индустријском инфраструктуром и низом утврђених положаја.

Њихов губитак не би аутоматски завршио рат, али би представљао велики војни и политички ударац за Кијев.

Константиновка: Град око којег се воде и борбе и информативни рат

Русија је почетком јула објавила да је заузела Константиновку. Украјина је то негирала и навела да њене снаге и даље држе град, док независне процене нису потврдиле потпуну руску контролу.

Због тога тврдње о паду Константиновке треба посматрати веома опрезно.

Руске јединице покушавају да угрозе град са више страна, пресеку путеве и отежају снабдевање бранилаца. У таквим борбама нападач не мора одмах да заузме центар града. Довољно је да ватром држи прилазе, инфилтрира мање групе и постепено претвара одбрану у логистички неодрживу операцију.

ДеепСтате је још крајем јуна бележио одређене руске успехе на овом подручју, док је ISW наводио да нема потврђеног великог продора који би сломио украјинску линију.

Константиновка је зато један од најважнијих тестова руске летње кампање. Уколико би град заиста пао и руске снаге наставиле према Дружковки и Краматорску, Москва би могла да тврди да је отворила пут према завршној борби за украјински део Донбаса.

Уколико Украјина стабилизује одбрану, Русија би могла поново да се нађе у дуготрајној урбаној бици која захтева много људства и муниције, а доноси веома спор напредак.

Покровски правац: Русија напредује, али није искористила ранији успех

Шири простор Покровска дуго је представљао једно од најопаснијих места на фронту.

Чак и након претходних руских успеха на том подручју, Москва није успела да их претвори у велики продор према западу. Украјинске снаге ослањају се на дронове, расуте одбрамбене положаје, мобилне групе и нападе на руске концентрације пре него што оне стигну до саме линије контакта.

Русија на овом правцу задржава притисак јер би јој даље напредовање омогућило да угрози комуникације између Доњецке и Дњепропетровске области.

Ипак, искуство са овог фронта показује основни проблем руске војске: заузимање једног града или села не значи да одмах постоји довољно свежих јединица и логистике да се операција настави истом снагом.

Руске снаге често морају да застану, попуне јединице, доведу муницију, успоставе нове положаје и очисте простор од преосталих украјинских група. Украјина тај период користи за постављање нове линије одбране.

Лиман, Славјанск и север Донбаса: Притисак на улазу у "тврђаву"

На лиманском и славјанском правцу Русија покушава да приђе северном делу украјинског одбрамбеног појаса.

Терен на овом подручју чине шуме, реке, мања насеља и низ природних препрека које отежавају брзо напредовање оклопних колона. Због тога се борбе углавном воде малим јуришним групама, уз масовну употребу извиђачких и нападачких дронова.

Циљ руских снага је да приближавањем Лиману и Славјанску прошире притисак на украјинске резервне правце и приморају Кијев да распореди додатне бригаде које би иначе могле да буду употребљене на југу или код Константиновке.

У овом делу фронта Москва може да оствари тактичке помаке, али засад нема доказа о пробоју који би непосредно угрозио Славјанск или довео до распада северног крила украјинске одбране.

Купјанск и Харковска област: Стална борба за прелазе и снабдевање

На североистоку земље борбе се воде око ширег подручја Купјанска, Борове и линија које воде према реци Оскол.

Купјанск има велики значај због путних и железничких комуникација. Руске снаге покушавају да поново угрозе град и потисну Украјинце са положаја који штите прелазе преко реке.

Украјина је од краја 2025. изводила противнападе на овом подручју и успела да стабилизује део фронта. Током пролећа и почетком лета забележена су и локална украјинска померања у подручју Борове.

Руски циљ није нужно само освајање Купјанска. Притисак на овом фронту веже украјинске јединице и спречава Кијев да их пребаци у Донбас.

Због тога и релативно мале борбе имају шири оперативни значај.

Сумска област: Русија тражи нову зону притиска

На северу, уз границу са Русијом, Москва одржава притисак на Сумску област.

Сврха ових операција може бити вишеструка: стварање тампон-зоне уз границу, потискивање украјинских јединица, отежавање напада на руску територију и везивање украјинских резерви далеко од Донбаса.

Русија на овом правцу не мора да заузме велики град да би постигла део циља. Само одржавање претње према Сумију присиљава Украјину да распоређује људство, артиљерију и противваздушне системе на северу.

Ипак, нема потврде да су руске снаге оствариле дубок продор који би представљао непосредну опасност за сам град Суми.

Запорожје: Фронт се приближава великом граду

Једна од најосетљивијих тачака тренутне ситуације налази се у Запорошкој области.

Локални званичници навели су да су се руске снаге на појединим деловима приближиле на нешто више од 20 километара од града Запорожја. Истовремено, сам град је изложен ваздушним ударима, а у нападу 10. јула погинула је најмање једна особа, док је више десетина људи повређено.

Близина руских јединица не значи да непосредно предстоји јуриш на град. Запорожје је велики урбани центар, а нападач би морао да пробије више одбрамбених зона и затим уђе у исцрпљујућу градску борбу.

Ипак, приближавање фронта повећава домет дронова, артиљерије и навођених бомби. Тиме расте притисак на цивиле, индустрију, путеве и украјинску војну логистику.

На ширем јужном фронту слика није једнострана. Украјинске снаге су током пролећа покренуле локалне противнападе у деловима Запорошке, Дњепропетровске и западне Доњецке области. У појединим зонама вратиле су територију и приморале руске јединице да пређу у одбрану.

Зато југ остаје простор на којем обе стране покушавају да пронађу слабост противника, али ниједна још нема услове за брзу операцију великих размера.

Херсонски фронт: Мање померања, али стална размена ватре

На херсонском правцу линију раздвајања углавном представља река Дњепар.

Велике копнене операције преко реке изузетно су тешке због отвореног терена, уништених прелаза и сталног надзора дроновима. Зато се борбе своде на артиљеријске ударе, нападе дроновима, акције мањих група и ударе по логистици на супротној обали.

Русија контролише леву, односно источну обалу у већем делу области, док Украјина држи град Херсон и десну обалу.

Ниједна страна тренутно не показује да има капацитет за велику операцију преласка Дњепра. Ипак, овај правац веже снаге и остаје важан због близине Крима и копнених комуникација према полуострву.

Крим и Азовско море постају нова тачка украјинског притиска

Док се на копну линија фронта помера споро, Украјина покушава да промени ток рата ударима на руску позадину.

Најновија кампања усмерена је на бродове, танкере, луке, рафинерије, складишта горива и објекте који подржавају руску војну логистику.

Украјинска страна тврди да је током једне ноћи погодила 21 танкер и још седам теретних и помоћних бродова у Азовском мору, као и да је током једне седмице нападнуто укупно 76 пловила. Руски званичници потврдили су напад на неколико бродова у Таганрошком заливу, али су навели знатно мањи обим штете. Независна потврда свих украјинских тврдњи није доступна.

Москва је привремено ограничила пловидбу у делу система који повезује Дон са Азовским морем. Уколико такви поремећаји потрају, последице неће бити само војне, већ и економске, јер се тим правцем превозе гориво, роба и значајан део руског извоза житарица.

Украјински циљ је јасан: отежати снабдевање окупираног југа и Крима, натерати Русију да распореди више система противваздушне одбране далеко од фронта и повећати цену наставка рата.

Удари на руске рафинерије мењају рачуницу Москве

Украјина је формирала посебну команду за далекометне ударе, чији је задатак да обједини ресурсе за нападе по руској енергетској и логистичкој инфраструктури.

Током последње серије напада погођени су или су као циљеви наведени рафинерија Иљски у Краснодарском крају, комплекс Уст-Луга у Лењинградској области, као и нафтни објекти у Ростовској области.

Према изворима из индустрије и прорачунима Реутерса, руска производња бензина пала је на приближно 65 одсто капацитета. Русија је увела забрану извоза дизела, док су на окупираном Криму и у појединим руским регионима забележени проблеми са снабдевањем горивом.

То је можда највећи украјински успех у актуелној фази рата.

Украјина тешко може да надмаши Русију у укупном броју војника, артиљеријских граната или балистичких пројектила. Међутим, може да напада рањиве тачке система који омогућава Москви да финансира и снабдева рат.

Ипак, енергетска кампања није исто што и победа на фронту. Русија има велику територију, разгранату индустрију и способност да поправља оштећене објекте. За стратешки ефекат Украјина мора да настави нападе довољно дуго и довољно често да поправке не могу да прате темпо нових удара.

Русија узвраћа масовним нападима на украјинске градове

Док Украјина гађа руску енергетику и логистику, Москва наставља нападе балистичким и крстарећим ракетама, као и великим бројем дронова.

У нападу током 11. јула Русија је, према украјинским подацима, лансирала шест балистичких пројектила, шест крстарећих ракета и 121 дрон. Украјинска противваздушна одбрана саопштила је да је оборила најмање две крстареће ракете и 111 дронова, али није успела да пресретне балистичке пројектиле.

У нападима на Кијев, Одесу и Харков погинуле су најмање две особе, док је 19 повређено.

Ови напади откривају једну од највећих украјинских слабости: недостатак муниције за системе способне да обарају балистичке ракете.

Украјина може да обори велики проценат споријих дронова, али и мали број пројектила који пробију одбрану може да изазове тешка разарања. Кијев зато тражи додатне системе Патриот и већи број пресретача, као и дозволу и технологију за домаћу производњу.

Све док Русија може да изводи велике комбиноване нападе, неће бити могуће говорити о јасном украјинском преузимању стратешке иницијативе.

Рат дроновима постао је важнији од класичних оклопних продора

Данашњи фронт у Украјини више не изгледа као класично бојно поље на којем велике тенковске колоне брзо пробијају линије противника.

Простор десетине километара иза линије контакта непрекидно надзиру извиђачки дронови. Возило, група пешадинаца или артиљеријско оруђе могу бити откривени и нападнути неколико минута након појављивања.

То отежава концентрацију великих снага потребних за оперативни пробој.

Русија зато често користи мале јуришне групе које покушавају да се инфилтрирају између украјинских положаја. Украјина одговара дроновима, минирањем, мобилним тимовима и ударима по логистици.

Овакав начин ратовања погодује одбрани и објашњава зашто су територијални помаци мали упркос великом броју напада и огромној потрошњи муниције.

Ко има више људства и резерви?

Русија и даље има већу базу становништва, већу војну индустрију и способност да попуњава јединице добровољцима, уговорним војницима и високим финансијским подстицајима.

Међутим, споро напредовање и потреба да се непрекидно обнављају јуришне јединице указују на озбиљну цену руске стратегије исцрпљивања.

Украјина има мањи људски базен и суочава се са проблемима мобилизације, замора становништва и недостатка пешадије. Њена предност је у бржем прилагођавању, развоју дронова, децентрализованим тактикама и прецизним ударима.

Зато се тренутни рат може описати као такмичење између руске масе и индустријске дубине и украјинске иновације, прецизности и подршке савезника.

Исход неће зависити само од тога ко контролише још неколико села, већ ко ће први почети да губи способност да попуњава људе, производи оружје и штити кључну инфраструктуру.

Зашто се карте и тврдње две стране често разликују?

Током рата готово сваки већи догађај прати информативна борба.

Руско Министарство одбране често објављује заузимање насеља пре него што постоји независна визуелна потврда. Украјинска страна понекад наставља да наводи да држи одређени град иако су руске групе ушле у његове периферне делове или су пресечене неке комуникације.

Могуће је и да обе тврдње делимично буду тачне.

Једна страна може да држи центар насеља, друга индустријску зону, док се простор између њих налази у такозваној сивој зони. Мање групе могу да продру неколико километара, али то не значи да је читав простор стабилно заузет и да преко њега могу безбедно да пролазе логистичке колоне.

Због тога се за процену стварне контроле користе геолоцирани снимци, сателитски подаци, извештаји са терена и поређење више мапа, међу којима су ЛивеУАмап, ДеепСтате и ISW.

Чак и тада, мапа често касни за догађајима неколико дана.

Да ли је на фронту почео велики преокрет?

За сада - не.

Постоје показатељи да се положај Украјине побољшао у односу на период када су руске снаге током 2025. остваривале знатно веће месечне добитке.

Руско напредовање је успорено. Украјина је извела локалне контранападе. Руска енергетска инфраструктура трпи озбиљне ударе, а операције у Азовском мору отежавају логистику окупираног југа.

Али то још није стратешки преокрет.

Русија и даље контролише приближно 19 до 20 одсто Украјине, укључујући Крим и делове Донбаса заузете пре фебруара 2022. године. Има више људства, већу производњу муниције и способност да напада украјинске градове балистичким ракетама.

Украјина, са друге стране, још није показала да може да изведе велику копнену офанзиву која би ослободила значајан део окупиране територије.

Због тога је прецизније рећи да је руска иницијатива ограничена, а украјинска иницијатива у порасту, него да је једна страна потпуно преузела контролу над ратом.

Шта ће одлучити наредне месеце рата?

Први фактор биће битка за украјински одбрамбени појас у Доњецкој области. Ако Русија успе да потврди контролу над Константиновком и развије напад према Дружковки, Краматорску и Славјанску, стећи ће важну преговарачку и војну предност.

Други фактор биће Запорожје. Свако додатно приближавање великом граду повећава ризик по украјинску индустрију и комуникације, али би покушај непосредног освајања града био изузетно скуп.

Трећи фактор представља украјинска кампања против руске енергетике. Уколико се пад производње горива настави и прошири на логистику војске, ефекти би могли постати видљиви и на самом фронту.

Четврти фактор јесте противваздушна одбрана. Без довољног броја пресретача Украјина остаје рањива на балистичке нападе, без обзира на успехе својих дронова у Русији.

Пети фактор је људство. Ниједна технологија не може потпуно заменити војнике потребне за држање ровова, градова и километара фронта.

Закључак: Русија држи територију, Украјина покушава да промени стање ствари на терену.

Актуелни пресек показује да Русија није поражена, али ни да њена офанзива напредује темпом који би ускоро могао да одлучи рат.

Москва држи више територије, располаже већим ресурсима и наставља притисак на Донбас, североисток и југ земље. Међутим, њени добици су спори, скупи и за сада нису прерасли у оперативни пробој.

Украјина нема снагу да једноставно потисне руску војску дуж читаве линије, па покушава да промени рачуницу рата. Уместо фронталног надметања у којем је слабија, удара по гориву, бродовима, рафинеријама, складиштима, путевима и дубокој позадини.

Зато се тренутно не води само борба за градове и села.

Води се борба за питање која ће страна дуже моћи да издржи цену рата.

У овом тренутку Русија води по територији, али Украјина показује више иницијативе него раније и успела је да заустави сценарио брзог руског напредовања. Коначна равнотежа ипак остаје крхка, а сваки већи пробој у Донбасу, приближавање Запорожју или слом система противваздушне одбране могао би поново да промени ток рата.

Србија Данас/Ненад Ђукић