Русија се озбиљно приближава овоме: Жестоке претње и опсадно стање - ако Русија уради ово то ће бити крај, цела Европа на ногама чека се само једно

У Северноатлантској алијанси кључа откако су руски дронови почели све чешће да упадају ван украјинских граница у суседне земље, а епицентар је у Пољској, чији је предлог о увођењу забране зоне лета изнад западне Украјине изазвао жестоке претње из Москве и забринутости од преливања сукоба на оно од чега сви страхују - рата између НАТО и Русије.

Рат се сели на територију Пољске?

У понедељак је у Пољској дошло до новог инцидента, кад је неутралисан дрон изнад зграде владе у центру Варшаве, а потом је дошло и до напада на аутомобил пољског посланика Валдемара Буда у Бриселу. Претходно је Пољска у ноћи 9/10. септембар подигла борбене авионе због масовног напада Русије на Украјину кад је, према Варшави, чак 19 руских дронова ушло у њихов ваздушни простор. Пољски и друго НАТО авиони у њиховом простори оборили су најмање три руска дрона, према BBC-u.
Према ''Економисту'', НАТО је тада искусио најгоре кршење ваздушног простора од оснивања пре више од 75 година.

Узбуна на источном крилу НАТО

Узбуна је и на другим местима дуж источне границе НАТО, где су упаде руских дронова пријавиле Летонија, Литванија и Румунија, која је у суботу подигла борбене авионе када је руски дрон нарушио ваздушни простор те земље током руског напада на украјинску инфраструктуру близу границе.

На захтев Варшаве, НАТО је активирао свој Члан 4, како би започео консултације међу државама чланицама Алијансе у вези са кршењем пољског ваздушног простора дроновима. На питање који би био праг за активирање чувеног Члана 5, према ком се напад на једну третира као напад на све чланице НАТО, пољски министар спољних послова Радослав Сикорски је за ''Кијев индипендент'' рекао да би то била ''смрт људи'' или напад на аеродром Жешов, кључно логистичко средиште за помоћ Украјини.

- Русија се опасно приближава овоме - упозорио је он.

Операција "Источна стража"

Председник Пољске Карол Навроцки је потписао класификовани декрет, који омогућава стално присуство НАТО трупа у његовој земљи у оквиру операције ''Источна стража'', нове мисије Алијансе за одбрану од руских напада дроновима покренуте два дана након упада 19 дронова у Пољску.

До сада је Данска послала два ловца Ф-16 и фрегату за противваздушну борбу, Француска је рекла да ће допринети са три борбена авиона ''рафал'', док је Немачка најавила распоређивање четири борбена авиона ''Јурофајтер''. Такође, британски борбени авиони изводиће мисије ваздушне одбране изнад Пољске, саопштила је британска влада.

Сикорски је сада предложио да НАТО земље размотре увођење зоне забране лета изнад Украјине како би заштитиле територију и становништво алијансе од руских дронова.

Шта је рекла Русија

Русија је на то жестоко реаговала. Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да су земље НАТО самим пружањем војне помоћи Украјини већ ушле у рат са Русијом. Слично је рекао и заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев.

- Спровођење провокативне идеје Кијева и других идиота о стварању "зоне забране лета изнад Украјине" и допуштање НАТО земљама да обарају наше дронове, значиће само једно: рат НАТО-а са Русијом - написао је Медведев на ''Telegramu''.

С друге стране, изјаве америчког председника Доналда Трампа нису биле толико охрабрујуће.

Он је за ''Фокс њуз'', коментаришући напад на Пољску, рекао да "неће бранити никога". Касније је додао да би Русији увео ''озбиљне'' санкције само ако се све чланице НАТО уједине, престану да купују руску нафту и уведу царине Кини.

Шта значи зона забране лета

У пракси, зона забране лета значи да би НАТО распоредио ПВО и борбене авионе како би спречио непријатељске авионе, пројектиле или дронове да уђу у тај ваздушни простор. Ако би нека летелица ипак ушла - била би оборена.

У контексту Украјине, затварање неба значило би да би НАТО преузео контролу над делом украјинског ваздушног простора, користећи ПВО системе стациониране у својим чланицама (нпр. у Пољској, Словачкој или Румунији).

Ако би НАТО затворио небо над Украјином, чак и делимично (на пример, уз границу са Пољском и Румунијом), то би значило да савезници морају да обарају руске авионе и ракете.

Може ли НАТО да заштити своје небо од Русије

Због огромног ризика од ширег сукоба, ова опција је до сада увек била одбацивана. Али, услед све чешћих инцидената са упадима руских дронова, отвара се питање може ли НАТО да заштити своје небо од Кремља. Јер, покривање тако огромног простора као што је Европа је велики задатак, пише ''Економист''.

Ваздушни штит Алијансе састоји се од неколико делова:

• Први задатак је уочавање претњи: НАТО заједнички поседује и управља флотом од 14 авиона за рано упозоравање и контролу (AEWC), који су обично стационирани у Гајленкирхену у Немачкој. Ту је и група дронова RQ-4D Fenix са базе Сигонела на Сицилији.
   
• Други део штита чине ловачки авиони распоређени у источној Европи: Тренутно Италија, Шпанија и Мађарска чувају ваздушни простор над Балтичким државама, Италија патролира над Румунијом, а Холандија и Норвешка надгледају небо изнад Пољске.
   

• Трећи део су копнени ПВО системи: Државе источне Европе имају сопствене радаре и нешто одбране. Њих су допунили много моћнији системи “патриот”, који могу да пресрећу авионе, крстареће ракете и балистичке ракете. Америка управља копненим радарима у Румунији и Пољској.

  Иако све то звучи импозантно, како пише ''Економист'', овај штит је у стварности несавршен:
• Један проблем је то што су многи већи ПВО системи послати у Украјину, која је под снажним руским бомбардовањем, чиме је осиромашено европско складиште
   
• Ту је и проблем политичке воље. Штит зависи од Америке, која се под Трампом окреће са Европе ка другим жариштима сукоба.

Да ли је Европа спремна да преузме већу улогу - остаје нејасно

Одлука Пољске да обори последње јато руских дронова и јавно тврди да их је Русија намерно испалила је одступање од раније праксе. Како наводи ''Економист'', према тренутним правилима НАТО, Алијанса када делује заједнички, а не национално, не може да обара пројектиле изнад Белорусије или Украјине. За то би била потребна једногласна сагласност свих чланица, што би Мађарска и Словачка скоро сигурно блокирале. Ипак, како се додаје, у случају већег сукоба, та правила би се сигурно променила.

Извор: Србија Данас/Блиц