Русија спремна да се одрекне дела територије: Путин изнео нову понуду Зеленском - ове ствари не долазе у обзир

Владимир Путин захтева да Украјина преда цео источни део своје државе познат као Донбас, да се одрекне амбиција да се придружи НАТО, остане неутрална и држи западне трупе ван земље, рекла су за Реутерс три извора упозната са размишљањем на највишем нивоу Кремља.

Руски председник састао се са Доналдом Трампом на Аљасци у петак на првом руско-америчком самиту за више од четири године и готово цео њихов трочасовни затворени састанак потрошио на дискусију о томе како би могао изгледати компромис о Украјини, навели су извори који су тражили анонимност да би разговарали о осетљивим питањима.

Говорећи касније поред Трампа, Путин је рекао да ће састанак, како се нада, отворити пут ка миру у Украјини - али ниједан лидер није изнео детаље о томе о чему су разговарали.

У најдетаљнијем руском извештавању до сада о Путиновој понуди на самиту, Реутерс је успео да изнесе контуре онога што би Кремљ желео да види у могућем мировном споразуму којим би се окончао рат у којем су погинуле и повређене стотине хиљада људи.

У суштини, рекли су руски извори, Путин је ублажио територијалне захтеве које је изнео у јуну 2024, када је тражио да Кијев уступи читаве четири области које Москва сматра делом Русије: Доњецк и Луганск у источној Украјини - који чине Донбас - плус Херсон и Запорожје на југу.

Кијев је те услове одбио као равне капитулацији.

У својој новој понуди, руски председник остаје при захтеву да се Украјина потпуно повуче из делова Донбаса које још контролише, рекла су три извора. Заузврат, међутим, Москва би замрзнула борбене линије у Запорожју и Херсону, додали су они.

Русија контролише око 88% Донбаса и 73% Запорожја и Херсона, према проценама САД и отвореним изворима.

Москва је такође спремна да преда мале делове области Харков, Суми и Дњепропетровск у Украјини које контролише, као део могућег споразума, рекли су извори.

Путин остаје при својим ранијим захтевима да се Украјина одрекне својих амбиција за приступање НАТО-у и да се добије правно обавезујуће обећање војног савеза под вођством САД да се неће даље ширити на исток, као и да се уведу ограничења украјинској војсци и постигне договор да ниједне западне трупе неће бити распоређене на терену у Украјини као део мировних снага, рекли су извори.

Ипак, две стране остају далеко једна од друге, више од три године након што је Путин послао хиљаде руских војника у Украјину у пуну инвазију која је уследила након анексије Кримског полуострва 2014. и продужених борби на истоку земље између сепаратиста које подржава Русија и украјинских трупа.

Министарство спољних послова Украјине није одмах дало коментар на предлоге.

Председник Володимир Зеленски је више пута одбацио идеју повлачења са међународно признатих украјинских територија као део споразума, и рекао да индустријски регион Донбас служи као тврђава која задржава руске продоре дубље у Украјину.

- Ако говоримо о једноставном повлачењу са истока, ми то не можемо учинити - рекао је он новинарима у коментарима које је Кијев објавио у четвртак. "То је питање опстанка наше земље, које укључује најснажније одбрамбене линије."

Придруживање НАТО-у, у међувремену, представља стратешки циљ уписан у устав земље и Кијев га види као своју најпоузданију безбедносну гаранцију. Зеленски је рекао да није на Русији да одлучује о чланству у савезу.

Бела кућа и НАТО нису одмах одговорили на захтеве за коментар на руске предлоге.

Политички научник Семјуел Чарап, председник за Русију и Евроазијску политику у РАНД-у, америчком глобалном тинк-тенку, рекао је да сваки захтев да се Украјина повуче из Донбаса остаје апсолутно неприхватљив за Кијев, и политички и стратешки, пише Телеграф.

 - Отвореност за 'мир' под условима који су категорички неприхватљиви за другу страну може бити више перформанс за Трампа него знак истинске спремности на компромис", додао је он. "Једини начин да се то провери јесте да се започне озбиљан процес на радном нивоу како би се разрадили ти детаљи."