Следи ли рат Украјине и Ирана?! Један потез Кијева повезан са Русијом разбеснео Техеран: "Ово је чин агресије"
Недавни украјински напад на ирански брод на Каспијском језеру ствара забринутост око тога како се све више преплиће рат Русије против Украјине и рат у Ирану.
Украјина тврди да је брод превозио војну опрему из Ирана у Русију. Ирански државни медији, позивајући се на иранског амбасадора у Русији Казема Џалалија, известили су само да је теретни брод „Ана“ био усидрен око пет километара од ушћа реке Волге када су га напали дронови, што је изазвало експлозију на броду. Такође су известили да је један морнар погинуо.
Иран је описао инцидент као „чин агресије“.
Украјински председник Володимир Зеленски објавио је да су украјинске снаге успешно извеле нападе дугог домета на руски ратни брод и „друге бродове“ за које Кијев тврди да су превозили војни терет. Украјина већ дуго оптужује Иран да помаже Русији у ратовању снабдевањем и развојем дронова иранске производње.
Техеран је признао да је у прошлости продавао дронове Москви, али одбацује оптужбе да шаље оружје Русији за вођење рата у Украјини. Међутим, украјинска војска има опсежне доказе да су дронови „Шахед“, развијени по иранском дизајну, коришћени током целог рата, који траје више од четири године.
Према подацима украјинског ратно-космичких снага, Русија је лансирала скоро 950 дронова типа „Шахед“, „Гербер“ и других јуришних летелица против Украјине за само 24 сата у марту 2026. године.
Иранско министарство спољних послова оптужило је Украјину да покушава да прошири географски обим свог рата са Русијом. Кијев, с друге стране, представља своје нападе у Каспијском мору као део напора да се поремете руте снабдевања које Москва користи за набавку оружја и опреме.
Ирански министар спољних послова Абас Арагчи рекао је да напад „не може остати без одговора“. Међутим, Ахмад Вахшитех из московског Центра за стратешке студије о развоју односа са Блиским истоком рекао је за DW да је мало вероватно да ће Техеран одмах одговорити директним војним нападом на Украјину.
- Верујем да ће Исламска Република избећи емотивну реакцију и одлучити се за дипломатски, а не војни одговор. Ово је већ био позив украјинског дипломате у иранско Министарство спољних послова, а такође отвара могућност да се то питање изнесе пред Савет безбедности УН.
Украјински министар спољних послова Андриј Сибиха написао је у понедељак на X мрежи да су иранске оптужбе „неоправдане и неосноване“. „Режим у Техерану је директан учесник у агресији Русије против Украјине и, снабдевањем оружјем, подстиче криминални рат Москве, који од 2022. године одузима животе Украјинаца“, написао је.
Дан касније, током телефонског разговора са иранским министром спољних послова Абасом Арагчијем, Сибиха је ублажио тон и рекао да Украјина жели да избегне непотребну ескалацију са Ираном.
Украјински стручњак за Блиски исток Игор Семиволос сматра да је вероватноћа иранског одмаздног напада на Украјину „веома мала“. „Напади на бродове или луке у Каспијском мору, јер су повезани са Русијом, су посебна прича“, сматра Семиволос. „Међутим, ирански ракетни напад на украјинску територију је нешто сасвим друго. То би био директан ратни чин“, додао је, додајући да би такав напад „само додатно закомпликовао положај Ирана“.
Аустријски војни стручњак Маркус Рајзнер нам је рекао да сматра да је ирански ракетни напад на Украјину мало вероватан, иако Техеран има ракете тог домета. Ако ни због чега другог, Иран има важније и вредније циљеве од бомбардовања Украјине.
Рајснер такође не мисли да то значи да је Украјина сада учесник у рату против Ирана. Од маја, украјинска војска појачава нападе на поморске објекте, посебно у Азовском и Црном мору. До сада је погођено око 200 руских бродова, танкера и тегљача.
Циљ Украјине није „отварање новог фронта против Ирана, већ ометање рута снабдевања између Ирана и Русије преко Каспијског мора“, рекао је Рајснер.
Московски аналитичар Вахшитех, међутим, сматра да се напад „може посматрати као сигнал и показатељ да се географско подручје украјинског рата шири од Црног до Каспијског мора“.
Украјински стручњак за Блиски исток Игор Семиволос се слаже. Он сматра да је логично да Украјина прошири своју стратегију контроле морских путева за испоруку оружја и покуша да наметне општу економску поморску блокаду Русији на југу.
Семиволос такође упозорава да нема директних доказа да је операција у Каспијском језеру била координисана са САД, и о томе се није јавно расправљало.
- Али је јасно да Украјина користи америчке обавештајне податке. Стога су Американци највероватније били свесни операције, сматра Семиволос.
Аустријски војни аналитичар Рајзнер наглашава да време украјинског напада игра кључну улогу. „Зеленски жели да јасно стави до знања да Кијев и Вашингтон имају заједничког непријатеља у Ирану.“
Додао је да се украјински напад може посматрати и као порука Кијева да је Украјина заправо бољи савезник Пентагона у суочавању са Ираном него неке чланице НАТО-а.
Зеленски се ове недеље састао са председником САД Доналдом Трампом у Вашингтону, док су се односи између Кијева и Трампове администрације побољшали паралелно са успесима Украјине на бојном пољу.
Као што показује изјава украјинског министра спољних послова Сибихе на мрежи Икс, Кијев сада све више посматра и Иран и Русију као делове истог војног система.
Украјина је такође показала да има тактичку иницијативу за извођење удара дроновима дугог домета дубоко унутар руске територије. У том смислу, Семиволос очекује да ће Украјина наставити операције у Каспијском језеру. Време напада објашњава се чињеницом да украјинска војска сада има техничке могућности за извођење удара на великим удаљеностима.
Ако Украјина поново нападне иранске бродове, Техеран ће се суочити са непријатним стратешким избором.
Московски аналитичар Вахшитех сматра да би директан ирански војни одговор на украјинску територију ризиковао отварање новог фронта у време када се Иран већ суочава са нападима који су сада концентрисани на југу земље.
Вахшитех је такође сугерисао да би Иран могао да тражи индиректне начине да науди Украјини, укључујући мере против бродарства повезаног са украјинским интересима.
Међутим, такве опције би носиле значајан ризик од ескалације и још увек нема назнака да је Техеран одлучио да их користи.