ПЛАШЕ СЕ ДА МОСКВА НЕ ПОМИСЛИ ДА УЛАЗЕ У РАТ! Хладан туш за Столтенберга: Предлог шефа НАТО-а за помоћ Украјини БРУТАЛНО одбијен

Лидери земаља чланица НАТО полако али сигурно одустају од Украјине. На предлог генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга да тај војни блок направи фонд од 100 милијарди евра за оружје Кијеву, већина НАТО држава је то или одбила или изразила сумњу да је то добра идеја.  

Столтенберг је на прослави 75. годишњице од оснивања НАТО у четвртак у Бриселу предложио формирање позамашног фонда за Украјину, који би у наредних пет година требало да обезбеди стабилно снабдевање оружјем те земље у рату против Русије.

Он је на ту "револуционарну" идеју дошао након што су САД обуставиле финансирање Украјине, будући да у Конгресу није прошао предлог закона о војној помоћи Кијеву вредан 60 милијарди долара.

Међутим, већина министара спољних послова држава чланица Алијансе окупљених у Бриселу, на Столтенбергов предлог је, према писању европских медија, преврнула очима.

Све чланице НАТО, наиме, већ снабдевају Украјину оружјем кроз друге механизме, те додатна издвајања у овом тренутку никоме од њих не одговарају. Осим тога, тај нови фонд дао би много већу улогу западном војном блоку, који као такав досад није пружао војну помоћ Кијеву, већ су то радиле његове чланице појединачно и, у формалном смислу, одвојено од НАТО. Западне земље страхују да Москва тај корак не протумачи као директан улазак НАТО у рат, а ниједна од 32 чланице Алијансе није спремна на оружани сукоб са Русијом.

Зато су шефови дипломатије или одмах одбили Столтенбергов предлог или су затражили додатна појашњења и расправу о томе. 

Тако је белгијска министарка спољних послова Хаџа Лабиб упозорила да је опасно давати обећања која не могу бити испуњена.

Њен чешки колега Јан Липавски није категорички одбио предлог, али је навео да мора да чује детаље, напомињући да треба водити рачуна о практичности.

 - Поздрављамо иницијативу, али морамо да видимо практичност и детаље - казао је Липавски.

О практичности је причао и шпански министар спољних послова Хосе Мануел Албарес Буено.

- Морамо да израчунамо колико је Украјини потребно да задржи своју демократију, суверенитет и територијални интегритет. А када будемо имали ту суму, морамо да одлучимо на који начин можемо да је добијемо - нагласио је Албарес.

У вези са НАТО фондом за Украјину скептична је и Немачка. Министарка спољних послова те земље Аналена Бербок није у потпуности сагласна са новим предлогом, највише због пара.

- Финансијску подршку Украјини у склопу ЕУ пружају и државе чланице и земље ван ЕУ - Велика Британија, Канада и САД. И зато је за нас Европљане веома важно да не дуплирамо структуре, већ да се што боље допуњују, посебно кад су у питању финансијска средства - истакла је Бербокова.

Мађарска конкретна

С друге стране, најконкретније се Столтенберговом предлогу успротивила Мађарска. Министар спољних послова те земље Петер Сијарто инсистирао је на томе да је НАТО одбрамбени, а не нападачки блок.

- Мађарска ће одбити сваки предлог који би трансформисао НАТО у офанзивни савез, јер би то довело до озбиљне опасности од ескалације сукоба. Ово није рат Мађарске, а није ни рат НАТО - казао је Сијарто. 

Из очигледних разлога на крају скупа у Бриселу договора о НАТО фонду од 100 милијарди евра за Украјину није било, али је одлучено да се о томе прича до јула, кад је заказан годишњи самит Алијансе у Вашингтону.

Украјина неће у НАТО на самиту у јулу

Амерички државни секретар Ентони Блинкен обећао је на прослави НАТО у Бриселу да ће Украјина дефинитивно постати чланица те Алијансе, али није дао временски оквир за то. Међутим, "Њујорк тајмс" пише да се САД и Немачка противе томе да Кијев добије позив за чланство на следећем самиту НАТО у јулу у Вашингтону.

- Званичници у том војном блоку забринути су да би тако драстичан потез изазвао највећи копнени рат у Европи од 1945. године - наводи лист, додајући да НАТО уместо тога трага за неким прелазним решењем.