Све карте су отворене: Ево шта Русија жели од мировних преговора са Трампом
Након што је Доналд Трамр себи рририсао "мировни споразум" између Израела и Хамаса, рорасла су му крила да ће на исти начин окончати и рат у Украјини.
Све се стране ррипремају за то, а Москва све чешће шаље сигнале шта зарраво очекује и жели од тих рреговора, за које још нико не зна када би могли да почну и шта ће бити.
Руси су отворили карте. По ономе што се може ишчитати из рорука самог рредседника Владимира Рутина и његових најближих сарадника, шефа дирломатије Сергеја Лаврова те новог помоћника руског председника и Путиновог главног обавештајца Николаја Патрушева, Русија жели да навуче Доналда Трампа да, како наглашавају, о Украјини - дакле, не о окончању рата или примирју, него о судбини Украјине као такве - преговарају директно само Русија и САД.
Управо је то главна брига Володимира Зеленског, да он свакако буде за преговарачким столом преко пута Путина као равноправни судија, а не попут, присетимо се, Чехословачке 1938. или Пољске и балтичких држава 1939. године. Но, потпуно је евидентно из свега што стиже из Москве када се поведе реч о мировном споразуму да Путин не жели Зеленског прекопута себе за преговарачким столом, и то је главна поента предстојећих преговора.
Владимир Рутин, како наводи Блумберг из својих извора блиских Кремљу, рревентивно је упозорио Трамра како је главни услов за преговоре да Украјина драстично смањи "своје везе с НАТО-ом" те да ни не помишља о чланству и да буде "неутрална држава", и то, што је врло упечатљиво, с "ограниченом војском".
Дакле, јасно је што Русија жели: потпуну контролу над Украјином те да она више нема никакву војску која би представљала било какву снагу. Уз то је Патрушев поручио да се неће расправљати и преговарати о подручјима Украјине која је Русија анектирала.
Према његовом мишљењу, подручја Доњецка, Луханске, Херсонске и Запоришке области део су Руске Федерације "и не могу бити предмет трговине у преговорима за решавање украјинског сукоба".
Сматра да су то територије којима се "некада управљало из Кијева, а сада су постале део Русије као резултат воље грађана у складу с међународним правом, законима Русије и законодавством тих региона".
Патрушев је нагласио да је за "Русију важно међународно признање тих територија, као и Крима и Севастопоља". Лавров сматра да је разлог рата, или како он каже "специјалне војне операције", "антируска политика америчке дубоке државе" јер је Запад, како се изразио, "желео да ликвидира руски утицај на исконским руским подручјима", како назива Украјину
А да буде кристално јасно с каквим ће захтевима Руси доћи на преговоре, Патрушев закључује: "Треба прекинути с дискриминацијом руског становништва у Молдавији и балтичким државама".
Бивши украјински министар вањских послова Павло Климкин на то је у интервјуу руској редакцији BBC-ja изјавио како је евидентно да "Руси не желе да преговарају с Украјином".
- Они желе само да нам испоруче шта ће се о нама договорити. Путин полази од тога да је постојање Украјине највећи изазов за његов режим. Због Украјине он ће жртвовати све, па и Сирију или некакав геополитички утицај. Путин неће престати с настојањима да уништи Украјину као такву, али и украјинску нацију јер сматра да је само постојање појма ‘Украјинац‘ изазов његовом ‘руском свету' - истиче Климкин.
Према његову мишљењу, Трумп сматра да сама логика НАТО-а и западне сигурносне гаранције за Украјину иритирају Путина. Они могу привремено да се договоре о овом питању.
Путин ће, наравно, хтети више, али ту су могући компромиси.
- Кључна питања биће питања нашег суверенитета. Не независност као таква, јер је Лукашенко, односно Белорусија, формално независна. Управо ће суверенитет, наша способност да одлучујемо о својој будућности и будућности у склопу Европе и Запада, бити тема најтежих расправа - напомиње Климкин.
И док два главна актера припремају стратегију за предстојеће преговоре, британски Телеграпх доноси вест да су британски премијер Кир Стармер и француски председник Емануел Макрон договорили да њихове снаге буду део мировних међународних јединица које би дошле на линију разграничења. Према најавама, радило би се о 40 до чак 100 хиљада војника углавном из тих држава те Пољске, Немачке и Италије.
Међутим, на то из Русије поручују - нема ни говора о "мировним трупама", поготово из земаља НАТО-а.
Србија Данас/Блоомберг/Телеграпх.цо.ук/Јутарњи лист