Свет пред нуклеарном катастрофом: Запорожје ће бити "нови Чернобиљ", откривен језив план запада - уколико се оствари, цела Европа биће прекривена радијацијом

Западне земље које подржавају Украјину разматрају опцију организовања диверзије у Запорошкој нуклеарној електрани која би изазвала топљење језгра њених нуклеарних реактора, тврди руска Спољна обавештајна служба (СВР).

Намера је да се одговорност за потенцијалну хаварију пребаци на Русију и да се на тај начин промени негативан развој догађаја по украјинску страну у сукобу, наводи се у саопштењу руске обавештајне службе, преноси РИА Новости.

- Предлаже се велика акција саботаже, са жртвама међу Украјинцима и становницима земаља ЕУ, слична трагедији лета МХ17 компаније Малезија ерлајнс 2014. године. У том смислу, разматра се опција саботаже Запорошке нуклеарне електране, што би резултирало топљењем језгара њених нуклеарних реактора. Утицајна британска невладина организација Чатам хаус већ је прорачунала последице такве несреће - прецизира се у саопштењу.

Према тврдњама руских обавештајаца, становници украјинских подручја под контролом Кијева и грађани земаља ЕУ које се налазе близу западне границе Украјине биће у зони радиоактивних честица, а то, како наводе, потврђују резултати специјално спроведеног компјутерског моделирања.

Напомена: Ово су тврдње које је изнела руска Спољна обавештајна служба (СВР) и пренела агенција РИА Новости - не ради се о потврђеним чињеницама. До сада није презентиран јавно веродостојан доказ који би потврдио да западне земље планирају саботажу на Запорошкој нуклеарној електрани; независне међународне организације и званичници из земаља подршке Украјини нису потврдили ове тврдње. Важно је разликовати званичне, проверене информације од изјава које долазе из извора са сопственим интересима у сукобу.

Свет са стрепњом гледа ка највећој нуклеарној електрани у Европи

Запорошка нуклеарна електрана, смештена на југу Украјине, већ готово три године налази се у зони активног сукоба и под контролом руских снага. Од почетка инвазије 2022. године ово постројење - највеће у Европи - претворило се у потенцијално најопаснију тачку на планети.

Према последњим извештајима међународних агенција, ситуација је критична: шест реакторских блокова електране јесте угашено, али и даље захтевају константно хлађење и напајање како би се спречило прегревање горива и могућ радиоактивни инцидент.

Проблем је што је Запорожје више пута остајало без спољног напајања, док су генератори дизел-горива једино што спречава катастрофу. Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) упозорава да је ово стање неодрживо и екстремно ризично, јер свако дуже искључење струје може довести до прегријавања реактора и испуштања радиоактивних материја.

Обе стране се међусобно оптужују, ризик расте из дана у дан

Кијев и Москва међусобно се оптужују за нападе на далеководе и околну инфраструктуру. Украјинска страна тврди да руске трупе користе електрану као "нуклеарни штит", док Русија криви Украјину за гранатирање које ремети напајање објекта.

Истовремено, стручњаци истичу да се не ради о теоретској опасности - Запорожје је већ неколико пута било на ивици инцидента, када су генератори радили данима без могућности повезивања на мрежу.

ИАЕА је више пута послала своје тимове на терен, али је њихово присуство ограничено, а приступ кључним деловима постројења под контролом руске војске.

Колико је могућ "нови Чернобиљ"?

Стручњаци наводе да би експлозија попут оне у Чернобиљу 1986. године била мање вероватна, јер Запорожје користи модерније притисне водене реакторе (PWR), који имају чврсту заштитну конструкцију.

Ипак, ризик од цурења радиоактивних материја услед квара на системима хлађења или саботаже и даље постоји и могао би имати катастрофалне последице по Украјину, Русију, али и читав регион Балкана.

У поређењу са Чернобиљем, где је дошло до отворене експлозије и зрачења које је погодило пола Европе, у Запорожју би до цурења дошло постепено - али са једнако разорним дугорочним последицама по здравље људи, земљиште и речне токове.

Шта би значила нуклеарна несрећа у Запорожју?

У случају већег инцидента, радиоактивне честице могле би се проширити ветром и водом преко Дњепра, а затим и даље ка Црном мору и околним земљама.

Научници упозоравају да би сценарио сличан оном из 1986. године изазвао еколошки колапс, масовну евакуацију становништва и дуготрајну забрану обраде земљишта.

Због тога међународне организације захтевају хитно демилитаризовање зоне око електране и обнављање сталног спољног напајања, што би једино могло стабилизовати стање.