Сви желе ово украјинско оружје, али га не могу добити: "Отворила би се Пандорина кутија"

Страни произвођачи беспилотних летелица хрле у Кијев у нади да ће бити део једног од најдинамичнијих центара за производњу беспилотних летелица на свету. Али постоји проблем: извоз је и даље ограничен, а сваки направљен је потребан украјинској војсци, извештава "Washington Пост".

Рат је довео до експлозије у употреби и производњи беспилотних летелица. Ниска цена, смртоносна ефикасност и константно тестирање на бојном пољу убрзали су развој темпом који је раније био незамислив.

- Брзина иновација је толико брза да циклус траје шест недеља, а онда је беспилотна летелица већ застарела, рекао је један европски дипломата, који је говорио под условом анонимности.

Посебно су тражени украјинске беспилотне летелице дугог домета, поморски дронови и они са напредним системима електронског ратовања. За разлику од многих страних модела, показали су се отпорним на софистициране руске системе ометања.

- Ако земље НАТО-а желе златни стандард у беспилотним летелицама, онда желе украјинске беспилотне летелице. Али не могу да их добијем, рекао је британски произвођач беспилотних летелица Александар Fergusson. На папиру, украјинским компанијама је дозвољено да извозе. У пракси, процедура је спора, а бирократија отежава до те мере да постаје де фацто немогућа.

Компаније траже отварање извоза

У Украјини послује више од 500 произвођача беспилотних летелица, од којих су већина приватни старт-упови. Они тврде да им је извоз неопходан да би повећали производњу и такмичили се са Русијом са много већом индустријском базом. Москва, захваљујући сарадњи са Ираном, већ шаље стотине беспилотних летелица у једном таласу, а до краја године могла би да лансира и до 2.000 одједном.

Украјинске компаније кажу да им недостају финансије, радна снага и ресурси за истраживање. Додатни приходи од извоза омогућили би им да прошире производњу и улажу у нове технологије.

Зеленски обећава сарадњу са Европом

Председник Володимир Зеленски најавио је у јуну да ће Украјина ускоро потписати споразуме о отварању производних линија у европским земљама кроз програм "Градимо са Украјином". То би произвело беспилотне летелице и друго оружје "за нас и за њих", рекао је Зеленски.

Договорено је отварање заједничких објеката у Данској и Британији, а Кијев је такође изнео предлог за велики петогодишњи споразум са Сједињеним Државама у вредности од 50 милијарди долара. Али овај план неће бити реализован пре краја рата.

У августу, украјински парламент је усвојио закон о стварању "Града одбране", посебне правне структуре која би омогућила војним произвођачима да склапају заједничке послове са западним партнерима.

Закон предвиђа пореске олакшице, убрзане царинске и извозне процедуре и повећане мере безбедности за заштиту индустрије. "Имамо потенцијал раста, али нам је потребан новац и поруџбине. Неко мора да плати за ово оружје да би наше компаније радиле", рекао је посланик Данило Гетманцев, један од аутора закона.

Упркос оптимизму, део владе и даље омета извоз. Нови министар одбране и бивши премијер Денис Шмихал рекао је за BBC у јулу да је "директан извоз немогуће замислити". Уместо тога, он је предложио партнерске пројекте у којима би оружје било ускладиштено у складиштима партнерских земаља. "Наше оружане снаге прво морају добити 100 посто или више онога што им је потребно", рекао је Шмихал. Његове изјаве изазвале су фрустрацију међу произвођачима који су очекивали да ће ограничења бити укинута.

Представници одбрамбене индустрије упозоравају да без извоза Украјина губи прилику за заједничке пројекте са западним компанијама и пријеко потребну технологију. "Када је извоз затворен, не можете дијелити искуства са европским компанијама или покренути заједничке пројекте", рекла је Катерина Михалко из удружења Tech Форце. Она је, заједно са 36 других компанија, у мају потписала отворено писмо Зеленском тражећи ублажавање ограничења.

Чак и ако се извоз отвори, остаје питање ко би могао бити купац. "Извоз производа двојне намене је увек политичко питање", рекао је Јарослав Ажњук, директор Четвртог закона, компаније која развија вештачку интелигенцију за беспилотне летелице.

Украјински званичници наглашавају да Азија и Африка могу бити забрањена тржишта због страха да би технологија могла завршити у руским рукама. "Не ради се само о новцу, већ и о политичком утицају", рекао је Олександр Хомиак из Дроне Space Лабс.

Ризици "Пандорине кутије"

Неки стручњаци упозоравају да би масовни извоз беспилотних летелица могао имати озбиљне последице.

- Отварање извоза може бити као отварање Пандорине кутије, рекао је један украјински произвођач за Вашингтон Пост. "На недељном нивоу, добијамо упите за продају, а многи су веома сумњиви."

Додао је да не жели да се украјински бренд повезује са ратовима и тероризмом у Африци или другим регионима. "Убијање људи у Африци није нешто са чиме желим да се политички идентификујем", рекао је он.

Дакле, Украјина је остављена са великом дилемом - без извоза и нових прихода тешко је држати корак са руском масовном производњом. Али отварање тржишта носи ризик од злоупотреба и интензивирања сукоба у другим деловима света. Да ли ће Украјина пронаћи равнотежу између сопствених ратних потреба и светске потражње за својим "златним стандардом" у беспилотним летелицама је питање које би могло да одреди будућност рата и глобалног тржишта оружја.

Србија Danas/Index