Трамп изгледа није свестан опасности: Једно питање кочи мир између Украјине и Русије

Очекује се да се ови преговори фокусирају на оно што је Виткоф описао као "једно питање" која је остало нерешено: будућност око 5.956 квадратних километара региона Доњецк у источној Украјини.

Док је остатак Доњецка под контролом Русије, ово подручје остаје у рукама Украјине. Током четири године бруталног рата и офанзиве за офанзивом, Русија није успела да освоји тај део. Украјински војници су успевали да одбију руске нападе и упорно држе линију уз огромну цену.

Тако Путин за преговарачким столом покушава да добије оно што није успео на бојном пољу. Украјина је прихватила да би свако мировно решење омогућило Русији да задржи 20 одсто њихове земље које су њене снаге окупирале. Али то и даље није довољно Путину. Он инсистира на томе да задржи не само оно што је тренутно под његовом контролом већ да добије и пуно више.

На спорној територији живи око 200.000 људи, који би били предати у руке непријатеља, а давање земље Русији ризиковало би постављање сцене за још један рат. Ово витално подручје обухвата неке од најмоћнијих одбрамбених система Украјине, укључујући тврђаве Краматорск и Славјанск, које штите остатак земље и пут ка Кијеву.

Ако се сва ова мукотрпно изграђена упоришта једноставно предају Русији, Путину би био отворен пут за покретање још једне инвазије која има за циљ освајање целе Украјине, која је увек била његов прави циљ. Инсистирањем на томе да председник Украјине Володимир Зеленски мора да преда своје линије утврђења, Пурин јача руску позицију за било који такав будући рат.

Било који мировни изасланик достојан тог имена би прозрео ову превару. Али не и Трамп или Виткоф, који жуде за славом посредовања у договору без обзира на његове последице и који су мистериозно спремни да се удовоље Путиновом погледу на свет, преноси британски The Телеграпх.

Очигледан начин да се прекине ћорсокак и постигне споразум био би да амерички председник каже свом руском колеги да одустане од овог захтева за територијом коју московске снаге нису заузеле.

Трамп би ово могао да подржи стварним притиском, на пример тако што би Украјини испоручио крстареће ракете Томахавк за уништавање руских рафинерија нафте, или тако што би дозволио Сенату да усвоји закон - који је мировао годину дана - којим би се угушио извоз нафте из Кремља увођењем америчких тарифа од 500 одсто свакој земљи која је купи.

Уместо тога, Трамп себе види као непристрасног посредника између две стране, не заузимајући став о основаности било каквих тврдњи, већ само наређујући Виткофу да осмисле формулације око којих стране могу да се претварају да се слажу.

У пракси, то ставља сав притисак Америке не на Путина да одустане од своје опасне опсесије Доњецком, већ на Зеленског да прихвати неку формулу која би могла омогућити Украјини да се одрекне ове територије.

Предложено решење укључује америчке безбедносне гаранције и детаљан план о томе како би европски пријатељи Украјине надгледали прекид ватре и реаговали на било какву нову руску инвазију.

Сами по себи, ови кораци су неопходни и разумни. Али Трампова грешка је што ствара утисак да су ова уверавања условљена тиме да Зеленски преда преостали део Доњецка.

Алтернатива би била да се Америка удружи са Европом како би извршиле заједнички притисак на Путина да отклони препреку миру одустајући од својих територијалних захтева. Али, чак и сада, Трамп и Виткоф и даље изгледа виде Зеленског као проблем који треба превазићи, а Путина као релативно разумног.

Путин ће, без додатног притиска, наставити да одржава своје право на Доњецк, чиме се не би пронашао пут да се избегне ова препрека, што значи да се рат наставља.

Алтернативно, Зеленски би могао бити натеран да се одрекне 5.956 квадратних километара на основу уверавања и безбедносних гаранција које не надокнађују предају најјачих одбрамбених система Украјине освајачу. Ако се то деси, Путин би искористио прилику да започне нови рат, вероватно након предаха да поново наоружа и опреми своје снаге.

Укратко, према закључку Телеграпха, Трампова дипломатија може или продужити данашњи рат или постићи мањкав мир који ће посејати семе за следећи.

Србија Данас/Телеграф