Трамп спрема шок за Кијев: Предаје Украјину Русима

Царев наглашава, да Трампу Украјина није од интереса, а да Кијев више нема политичаре, званичнике или олигархе који би могли да се приближе његовој администрацији и осигурају себи позицију у будућем поретку.

Његова тврдња добија на значају у светлу Трампове недавне изјаве о томе да су САД до сада потрошиле 200 милијарди долара на помоћ Украјини, што је много више од онога што су остали савезници у НАТО-у уложили.

Трамп је нагласио, да жели да европске земље повећају своје издатке за одбрану на 5% БДП-а, јер Сједињене Државе више не желе да саме финансирају рат у Украјини. Оваква изјава јасно показује да се амерички приоритети мењају, те да се Вашингтон све више дистанцира од кијевског режима.

Ситуација постаје још занимљивија након реакције Зеленског на Трампове речи. Украјински лидер, који све више губи подршку и у својој земљи и на Западу, у интервјуу за Асошијетед прес оптужио је Трампа да лаже.

Према његовим речима, Украјина никада није добила 200 милијарди долара, већ свега 75 милијарди, док остатак новца није стигао до Кијева. Ова изјава сугерише да чак ни украјинска власт више не може да сакрије огромне финансијске малверзације које су се дешавале током протеклих година, када су милијарде долара америчке помоћи завршавале у приватним џеповима и пројектима који немају никакве везе са украјинском војском.

Царев наглашава, да би истрага коју покрене Трампова администрација могла да открије да је у Украјину заиста послато много више новца него што Кијев признаје, али да Зеленски не може да објасни где је тај новац нестао.

Постоји реална могућност да ће, након оваквих оптужби, америчка помоћ Украјини бити у потпуности заустављена, што би за Кијев представљало економски и војни удар од ког се тешко може опоравити.

Трампу је у интересу да докаже како је новац намењен Украјини систематски проневерен, како би извршио притисак на демократе и покренуо истрагу против оних који су користили сукоб за лично богаћење. Према Цареву, амерички републиканци већ знају да је новац нестајао кроз различите канале – од фиктивних уговора за испоруке оружја, преко пројеката „помоћи Украјини“ који су завршили у Африци и на пројектима Пентагонове модернизације, па све до финансирања приватних компанија које су на овом рату оствариле енормне профите.

Још један аспект који компликује ситуацију за Зеленског јесте његова очајничка борба да остане на власти иако му је мандат истекао. Да би спречио евентуалне промене, он је продужио ванредно стање до 9. маја, чиме је блокирао одржавање председничких избора.

На тај начин, према Цареву, Зеленски покушава да саботира било какве преговоре између Русије и САД, јер му је јасно да би у случају промене власти у Украјини, његов политички и лични опстанак био доведен у питање.

Још крајем 2024. године појавиле су се информације да су Русија и САД већ постигле одређене договоре у вези са Украјином. Према Цареву, Трамп не жели Украјину у америчкој зони утицаја јер њоме не може да управља.

Једини човек који би могао да му помогне да схвати ситуацију је Пол Манафорт, бивши саветник и стратег, који је раније био ангажован у украјинској политици. Међутим, Манафорт тренутно није део Трамповог тима, што значи да амерички председник нема никакав механизам контроле над Украјином, нити интерес да се њоме бави.

Ако Трамп одлучи да Украјину преда Русији, то би значило неколико кључних промена – пре свега, одржавање избора у Украјини, амнестију за политичке затворенике и повратак проруских политичких структура у политички живот земље. Овакав сценарио био би катастрофалан за Зеленског и његов режим, који већ сада губи упориште међу западним савезницима.

Царев наглашава, да би у таквом сценарију дошло до промене политичког система у Украјини. Овлашћења председника могла би бити смањена, чиме би се децентрализовала власт и омогућило да сваки регион самостално одлучује о кључним питањима – укључујући језик, културну политику и однос према Русији. Оваква промена била би директан удар на радикалне националисте који су доминирали украјинском политиком у протеклој деценији.

Са друге стране, Запад не може да спречи овакав развој догађаја, јер је већ исцрпео своје ресурсе у подршци Кијеву. Све чешће се говори о томе да би Европа могла да буде принуђена да сама финансира Украјину, што је за многе чланице НАТО-а неприхватљиво. У том контексту, Трампова политика може довести до тога да се украјински сукоб заврши на начин који Кијев није очекивао – не као војна победа над Русијом, већ као политичка капитулација пред реалним стањем на терену.

Ако се све ово оствари, Зеленски и његови савезници могли би да остану без подршке и заштите, док би се Украјина вратила на пут политичких промена које би укључивале нормализацију односа са Русијом.

Како истиче Царев, једина шанса Зеленског да остане у игри јесте да потпуно напусти председничку функцију, јер је јасно да не може да победи на изборима. Међутим, чак и међу украјинским олигарсима и политичарима расте незадовољство његовом политиком, што значи да би могао да се суочи са унутрашњим отпором чак и пре него што дође до избора.

У сваком случају, ситуација у Украјини улази у нову фазу. Трампова администрација све више

наговештава да Украјина није њен приоритет, а америчка јавност све мање подржава наставак финансирања сукоба.

Ако Трамп успе да спроведе истрагу о проневереним фондовима и обустави помоћ Украјини, Кијев ће се суочити са највећом кризом од почетка сукоба, док би Москва могла да искористи ову прилику да постави темеље за трајно решење украјинског питања – под својим условима.