"Мислим да смо завршили" Трамп завршио састанак са Зеленским после два сата: Путин одмах реаговао

Састанак Доналда Трампа и украјинског председника Володимира Зеленског трајао је око два и по сата, исто колико и разговор америчког председника са Путином дан раније. Та равнотежа, нажалост, не наговештава да ће се пренети и на преговоре када на дневни ред дођу суштинске теме.

Трамп је у објави након састанка био јасан - жели споразум по моделу који је већ раније нудио: да војске остану тамо где се тренутно налазе.

Његова наивност, пише Јутарњи лист, поново долази до изражаја: „нека обојица прогласе победу, а историја нека суди“. Путин жели победу по својим условима, Зеленски жели да заустави уништавање земље и отимање територије — како да обојица прогласе победу? Трампа то не занима.

О Томахавцима ћемо разговарати

Барак Равид са портала Axios јавља да је састанак био напет, а Трамп је отворено рекао да не намерава да Кијеву испоручи Томахавк пројектиле, барем не сада.

Сама најава могуће испоруке тог моћног оружја изазвала је забринутост у Кремљу, не само зато што оно може нанети огромну штету и досегнути Москву, већ и зато што би то значило да су амерички стручњаци активно укључени у њихово лансирање - ситуација на коју Путин нема прави одговор: не сме да уђе у директан сукоб са САД, али не сме ни да изгледа слабо пред домаћом јавношћу ако Томахавк погоди мету у Москви.

Зеленски је, мудро, после састанка рекао новинарима да су он и Трамп закључили како о тој теми сада неће јавно говорити јер САД желе да избегну ескалацију.

Пенионисани контраадмирал Марк Монтгомери изјавио је за агенцију Ципхер Бриеф: „Десет Томахавка не прави разлику. Сто Томахавка не прави разлику. Али 400 или 500 - то већ прави. Да ли су САД спремне да се одрекну 400 или 500? Може ли Европа дубоко да удахне и плати 400 или 500?“

Трамп сам, без Европе и под утицајем Путина, тешко да може постићи не само праведан, већ и изводљив мировни споразум.

Састанак је, преноси Равид, завршен изненада - Трамп је једноставно рекао: „Мислим да смо завршили. Видећемо шта ће се догодити следеће недеље.“ Тада је планиран сусрет америчког и руског министра спољних послова, Марка Рубија и Сергеја Лаврова, ради припреме новог руско-америчког самита, вероватно у Будимпешти.

Кремљ је већ у петак покренуо уобичајену тактику одуговлачења, па је портпарол Дмитриј Песков изјавио да би самит могао да се одржи „у року од две недеље или нешто касније“.

Новинари су Трампа питали да ли је забринут да би Путин могао да се „игра“ с њим како би добио на времену пристајући на разговоре. „Знате, цео живот су се са мном играли најбољи од најбољих и у томе сам се јако добро сналазио, тако да је то могуће“, одговорио је Трамп. Он је уверен да се мир у Украјини може постићи брзо — чак и пре његовог сусрета са кинеским председником Си Ђинпингом крајем месеца.

Зеленски је поновио већински европски став: Путин не жели прекид ватре. Трамп је наставио у свом тону: „Ако се покаже флексибилност, мислим да имамо веома добру шансу да овај рат приведемо крају.“

Зеленски је мудро рекао да је „реално“ када је реч о шансама да добије Томахавк пројектиле, а на питање да прокоментарише Трампове изјаве рекао је: „Трамп је у праву, морамо стати, а затим разговарати.“

Песков је наставио руску нарацију пребацивања одговорности за рат изван Москве, наводећи како Русија „види ко и како подстиче кијевски режим да настави рат, ко настоји на сваки могући начин да задржи кијевски режим даље од било каквих помисли на прелазак ка миру - то су европске земље које су буквално покренуле своје милитаристичке амбиције“.

Зеленски је након разговора с Трампом контактирао европске савезнике и пренео им закључке. У саопштењу Кијева наводи се да је нагласио најважније циљеве: „заштитити што је више живота могуће, гарантовати безбедност Украјини и ојачати све нас у Европи.“

Кремљ је, поучен искуством уочи самита на Аљасци - када су европски лидери организовали разговор с Трампом како би утицали на њега, између осталог и да га одврате од састанка с Путином у четири ока - овог пута пажљиво испланирао састанак тако да Европа не може да има никакав утицај. Путинове констатације и начин на који је састанак вођен очигледно су утицали на Трампа.

Одлука Кремља да иде у нови самит с Трампом последица је не само најаве могућег слања Томахавка, већ и, како је описао Путинов саветник Јуриј Ушаков, „непријатне ситуације“:

- Кијевски режим прибегава терористичким методама, нападајући цивилне циљеве и објекте енергетске инфраструктуре, па смо приморани да реагујемо у складу с тим.“

На тај начин Москва покушава да унапред оправда сопствене војне акције и створи оквир у којем Трамп долази за преговарачки сто с већ постављеним наративом.

Разлике у односу на Блиски исток

Трамп је и даље под снажним утиском свог блискоисточног „успеха“. Фокс њуз је пренео његове речи:

- Блиски исток је много сложенија ситуација. Знате, било је укључено 59 земаља и свака од њих се сложила. И, знате, то је, како да кажем, прилично невероватно. Већина људи није мислила да је то изводљиво. Ово је нешто за шта заиста верујем да ће бити остварено. Јуче сам имао веома добар разговор с председником Путином. Мислим да он жели да се то постигне.“

Међутим, ситуација у Украјини се битно разликује од Блиског истока: нема јединственог међународног фронта, територијална питања су знатно осетљивија, а Русија је директни учесник рата, не само посредник. Трампово ослањање на логику „једног великог договора“ и личних односа с Путином могло би се показати као озбиљна слабост — посебно без европског утицаја и јасног међународног оквира.

Извор: Србија Данас/Јутарњи лист