Украјина мора да жртвује део територије за мир?! Зеленски под све већим притиском, Европа главни носилац терета
Иако у Бриселу нико јавно не признаје да би Украјина могла да буде приморана да преда део територије, та идеја се неформално шири као мање зло.
Такав став је био видљив и на састанку одржаном у среду у Бриселу, где су представници Француске, Немачке, Финске, Италије и Велике Британије разговарали са шефом украјинске делегације за мировне преговоре Рустемом Умеровим, пише шпански лист "Паис".
Према дипломатским изворима, састанак је био "продуктиван", али је открио разлике међу савезницима када је реч о територијама које Русија тражи као услов за окончање рата.
Иако је француски председник Емануел Макрон раније рекао да "само Украјина може да одлучује о својим територијама", у европским круговима расте уверење да ће бити немогуће да се избегну одређени уступци, наводи лист.
Умеров је поновио да би такве концесије биле изузетно тешке, не само из политичких, безбедносних и емотивних разлога, већ и зато што се ти територијални делови налазе у украјинском уставу.
Највећи отпор идеји територијалних уступака долази из балтичких земаља и Пољске, које страхују да би такав преседан могао да угрози и њихову сопствену безбедност, истиче лист.
Макрон је, према наводима часописа "Шпигел", током недавног разговора европских лидера упозорио да би САД могле да издају Украјину по питању територије, нарочито у тренутку када је Вашингтон смањио финансијску помоћ, а амерички председник Доналд Трамп инсистира на брзом постизању мировног споразума, готово по сваку цену.
Из Јелисејске палате тврде да Макронове изјаве нису у потпуности пренете.
Европски савезници све више верују да ће Кијев бити под огромним притиском да пристане на одређене уступке да би се рат завршио, наводи "Паис".
Кључно питање сада су безбедносне гаранције које би САД евентуално могле да понуде да би се спречила нова руска агресија.
Разговори у Бриселу уследили су након неуспелих контаката специјалних изасланика САД са руском страном у Москви.
Умеров је после састанка поновио да су дугорочне безбедносне гаранције неопходне како за Украјину, тако и за Европу.
Европа је све свеснија да је готово сама у финансијској и војној подршци Украјини, као и да ће бити главни носилац терета послератне обнове, пише лист.
У европским круговима се већ говори да је Украјина "већ победила", јер Русија није успела да освоји земљу нити да постави марионетску владу, додаје "Паис".
Четири године након почетка напада, почиње да се поставља питање које би уступке Украјина морала да направи да би се рат окончао, како Европа може да је подржи и како би Кијев могао да објасни такве одлуке свом становништву.
Европа верује да две ствари могу да ублаже болне концесије: снажне безбедносне гаранције Запада и убрзано прикључење Украјине Европској унији, наводи шпански лист.
Извор: Танјуг