Украјина пред банкротом?

Ово упозорење, које је истакао Асошијетед прес (Associated Press), извршило је ванредни притисак на лидере ЕУ уочи одлучујућег самита. Процена се заснива на пројекцијама Међународног монетарног фонда (MMF) које покривају финансијске потребе Украјине за период 2026–2027.

Европски лидери сада расправљају о невиђеним мерама како би се спречила државна инсолвентност, а истовремено одржали ратни напори Украјине.

Према проценама ММФ-а, које је 17. децембра 2025. године цитирао Асошијетед прес, Украјини ће бити потребно око 137 милијарди евра спољашњег финансирања током 2026. и 2027. године заједно.

Та средства су неопходна за покривање буџетских дефицита, војних издатака и основне економске стабилизације док рат траје.

Без чврстих међународних обавеза до пролећа 2026. године, званичници упозоравају да би се Украјина могла суочити с немогућношћу исплате војника, државних службеника и пензија, као и са немогућношћу одржавања основних државних услуга.

Управо је тај ризик, а не непосредно неизвршавање обавеза, навео Асошијетед прес да Украјину опише као „на ивици банкрота“.

Украјинска економија је избегла потпуни колапс након руске инвазије, бележећи умерен раст БДП-а од око 3–5 одсто у периоду 2023–2024.

Међутим, та отпорност прикрива дубоку зависност од стране помоћи. Домаћи приходи углавном покривају трошкове одбране, док се цивилна потрошња готово у потпуности ослања на спољашњу подршку.

За 2025. годину, буџетски дефицит Украјине процењује се на око 19–20 одсто БДП-а. Обезбеђено је приближно 38–39 милијарди долара страног финансирања, укључујући подршку ЕУ кроз Инструмент за Украјину и приходе од добити остварене од замрзнуте руске имовине.

Изазови се додатно појачавају у периоду 2026–2027, када одбрамбена потрошња остаје висока, а трошкови обнове расту.

Званичници ЕУ очекују да ће Унија преузети око две трећине финансијског јаза од 137 милијарди евра, односно приближно 90 милијарди евра, док би остатак потенцијално дошао од Сједињених Америчких Држава, ММФ-а и других партнера Г7.

Таква очекивања стављају директан терет на Брисел у тренутку растућих политичких тензија унутар ЕУ.

Опције о којима се расправља на самиту ЕУ 18. и 19. децембра укључују такозвани „зајам за репарације“, обезбеђен имобилисаном имовином руске централне банке.

Између 210 и 300 милијарди евра те имовине замрзнуто је у Европи, углавном у Еуроклиру (Еуроцлеар) у Белгији. Алтернативни предлози укључују заједничко задуживање ЕУ ради прикупљања средстава на тржиштима капитала.

Упркос обећањима да ће се финансирање обезбедити „свим потребним средствима“, лидери ЕУ суочавају се с правним препрекама и политичким отпором.

Поједине државе чланице изражавају забринутост због ризика од одмазде и правног преседана коришћења руске имовине, док друге упозоравају на фискалну изложеност и захтеве за једногласношћу.

Извештај Асошијетед преса наводи да банкрот није неизбежан уколико се међународне обавезе одрже.

Међутим, размере потребних средстава, у комбинацији с дуготрајним ратом, наглашавају да је финансијски опстанак Украјине постао нераскидиво везан за политичке одлуке на највишем нивоу у Бриселу, Вашингтону и другим партнерским престоницама.

Извор: Танјуг