Украјина пронашла рупу у одбрани Русије: Москва није недодирљива - Детаљи напада подигли велику прашину

Некада сматрана готово непробојном, руска противваздушна одбрана (ПВО) сада је под све већим притиском украјинских беспилотних летелица.

То оцењује Дојче веле (DW) који наводи да је недавни велики напад дроновима на Москву поново покренуо дебату о руској рањивости.

Чини се да украјински дронови све успешније заобилазе руску ПВО и погађају кључну инфраструктуру.

Након што су украјинске беспилотне летелице 18. јуна погодиле циљеве широм Москве - што је највећи напад од почетка руске инвазије на Украјину - покренута је расправа о куполама и рупама у одбрамбеној мрежи земље.

Након напада, запалила се велика рафинерија нафте у Москви, која покрива 40 одсто потреба за горивом у том региону, а производња је, како се чини, била обустављена на неколико дана, након чега је појачана њена заштита.

Евакуације су забележене и на највећем руском аеродрому.

Друштвене мреже су преплављене снимцима очевидаца који приказују оно што изгледа као неуспешно пресретање дронова од стране ПВО.

- Такав утисак се ствара код лаика, који виде како ракета пролази поред дрона, а да га не погоди, каже за DW Руслан Левијев, руски дисидент, војни аналитичар и оснивач истраживачке групе Цонфлицт Intelligence Теам.

Песимизам међу проратним блогерима

Руски новинар у егзилу Иван Филипов прати прокремљске блогере и примећује њихову све већу забринутост због тога што је Украјина пронашла рупу у руској одбрани.

- Они не желе да рат престане - они желе ефикаснији рат, рекао је Филипов за DW, мислећи на радикалну реформу Министарства одбране и руског војно-индустријског комплекса. „Али мислим да они савршено разумеју да су те реформе немогуће. Зато су ови текстови углавном песимистични.“

Анатолиј Храпчински, украјински ваздухопловни експерт и бивши официр ратног ваздухопловства, приписује пробијање московске ПВО 18. јуна комбинацији два фактора: системској деградацији руске одбрамбене архитектуре и технолошкој еволуцији украјинских нападачких способности.

Левијев, са друге стране, није толико сигуран.

Његов тим није забележио слабљење руске одбране јер је она заправо оборила више од 90 одсто беспилотних летелица изнад Москве.

Међутим, оних неколико које су успеле да прођу руску ПВО нанеле су знатну штету.

Левијев сматра да је суштина проблема у квантитету.

Како размере напада расту, овај изазов је исти и за Русију и за Украјину: масовни напади дроновима захтевају више технике него што било која индустрија може да произведе.

Руске слабости

Руски системи, укључујући Панцир-С1, дизајнирани су за супротстављање класичним, великим претњама попут крстарећих ракета, објашњава Храпчински за DW.

Они су калибрисани за мете које снажно рефлектују радарске зраке и направљене су од метала — док су модерни дронови често направљени од композитних материјала попут пластике или шперплоче.

То значи да су ти системи практично „слепи“ за мале беспилотне летелице.

Сама величина руске територије представља изазов за себе.

Изградња непрекидног „ваздушног зида“ или јединствене „куполе“ је немогућа, истиче Левијев.

Осим тога, Москва је још лакша мета за дронове због велике густине насељености.

Што је градња гушћа - нарочито када су у питању вишеспратнице - то је дроновима лакше да се иза зграда сакрију од радара.

Украјина то користи.

Храпчински објашњава да су кијевски дронови дугог домета значајно унапређени у погледу планирања сложених рута лета и избегавања потенцијалних зона пресретања.

Истовремено, Русија је пребацила део својих ПВО система на окупиране територије Украјине.

Стручњаци наводе да су најбољи ПВО системи вишеслојни, са различитим пресретачима који могу да делују на различитим висинама и циљају различите врсте претњи које се крећу различитим брзинама, укључујући ракете и дронове.

Руско прекомандовање снага довело је до дезинтеграције некада вишеслојног система противваздушне одбране, који се сада претворио у систем закрпа, примећује Храпчински.

Амерички медиј ЦБС такође цитира украјинске изворе који тврде да Русији понестаје система С-300, серије далекометних система ракета земља-ваздух намењених борби против ваздушних напада.

Сматра се да су санкције Русији отежале набавку заменских компоненти.

Храпчински повезује ове несташице са тим што је Русија пренаменила своје системе С-300 за нападе на циљеве на земљи у Украјини.

- Русија је упала у замку управо оне 'математике рата' коју је некада покушала да наметне, закључује Храпчински.

Односно, покушавајући да преоптерети украјинску противваздушну одбрану ударима С-300, Русија је испразнила сопствене залихе ракета-пресретача.

Кремљ покушава да ограничи штету

Након напада на Москву 18. јуна, руски званичници су деловали више узнемирени тиме колико је напад био добро документован него самим ударом.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је руска ПВО поступила адекватно и позвао јавност да се фокусира на руске ударе у Украјини.

- Снимци су импресивни - приказују резултате удара наших оружаних снага. Ови удари ће се наставити, рекао је Песков.

Приступ Кремља је да умањи значај напада.

Како каже Левијев, у војном смислу удари дронова 18. јуна мало тога су променили.

Он сматра да такви напади више функционишу као „политички удари“, односно начин да се узнемири јавно мњење, посебно уочи избора за Државну думу, доњи дом руског парламента, овог септембра.