Руски председник има НОВЕ планове за заузимање територије? Ако ово призна, корак ће га делити од потпуне победе
На сајту прокремљанског дневника "Известија" појавио се занимљив чланак на Дан Русије 12. јуна.
Потписан је од стране Сергеја Киријенка, првог заменика шефа кабинета Владимира Путина, и обећао је становницима окупираних територија Украјине да ће ови региони бити апсорбовани у Русију.
УКРАЈИНЦИ ДОШЛИ У ПОСЕД ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ КРИМСКОГ МОСТА: Кијев исмева Москву да не уме да очува стратешки објекат
"РУСИЈА НИЈЕ ИЗВРШИЛА ИНВАЗИЈУ, ГАЈИЛИ СТЕ НЕОНАЦИСТИЧКИ РЕЖИМ" Лавров за BBC подсетио на изјаву Зеленског о којој нису известили
КИЈЕВ ПРИМИО ВИШЕ ОД 30 МИЛИЈАРДИ ЕВРА ВОЈНЕ ПОМОЋИ: Списак наоружања које је Украјина добила од Запада од почетка рата
Садржао је и овај провокативан пасус: "Цела Русија ће радити на обнови Донбаса који су уништили фашисти. Да, ово ће коштати неколико билиона рубаља. Али тај новац ће бити издвојен из руског буџета, чак и по цену привременог пада животног стандарда нације".
Украјински медији су одмах известили о чланку као о истинској политици Кремља. "Известија" га је одмах уклонила, тврдећи да је хакован.
Киријенков комад је вероватно био лажан, што сугеришу и интерпункцијске грешке. Ипак, у многим аспектима, он одражава планове Кремља за источне и јужне регионе Украјине, пише "Блумберг".
Више од три месеца након такозване "специјалне војне операције", Кремљ није дао званичну изјаву о томе како види будућност територија које је заузео. Све што је урадио је признавање независности две већ постојеће самопроглашене проруске државе - Доњецке и Луганске Народне Републике - унутар граница истоимених украјинских региона. Ипак, Русија је такође заузела градове и насеља у областима Херсон, Запорожје и Харков, на које "народне републике" никада нису полагале право.
Званичници колаборационистичких администрација успостављених на освојеним територијама често су говорили о предстојећим референдумима о придруживању Русији. Ипак, Кремљ није званично одобрио ниједан од ових пројеката. Заједница у региону Запорожја - или, што је вероватније, група тамошњих проруских активиста - "гласала" је за придруживање Доњецкој Народној Републици у априлу, очигледно страхујући од сценарија по којем "републике" постају део Русије након рата, а остале освојене територије заглављене су у некаквој сивој зони у којој су се "републике" нашле после 2014. године.
Чак ни увођење "република" у Русију није званични план, иако руске личности које су о томе говориле стоје много више у режимској хијерархији од локалних колаборациониста. Међу њима су највиши функционери владајуће партије Јединствена Русија и руског парламента. Они се, међутим, разилазе око тога када би могли да буду одржани "референдуми" о придруживању Русији — већ у јулу, или можда тек за годину дана.
Такође, неизвесно је да ли ће Русија успети да задржи недавно освојене територије. У области Луганска већина територије је већ окупирана, али око две трећине Доњецке области остаје у украјинским рукама. У обраћању ове недеље, председник Володимир Зеленски је уверио Украјинце да ће се Украјина вратити у сваки град у којем се тренутно не вијори украјинска застава.
За колаборационисте на окупираним територијама ово звучи као претња смрћу. Њима је потребно чврсто обећање Москве да се Русија неће повући и тако их препустити украјинским властима. А да би они безрезервно помогли руској војсци, обећање мора укључивати коначну заштиту руске границе померене довољно далеко на југозапад да им пружи заклон. Међутим, само један човек је способан да пружи такво обећање - Путин. Он то још није учинио, осим ако се не рачуна његов недавни наговештај да своју мисију види као ону коју је водио цар Петар И Велики у Северном рату 1700-1721. године.
- Петар Велики је 21 годину водио Велики северни рат. Ратовао је са Шведском и чинило се као да им је нешто узео. Није им узео ништа, вратио је оно што је било руско - рекао је Путин.
То је до сада најјаснија изјава о намерама руског лидера. Али, померање граница је важна одлука коју је донео само једном, у случају Крима. Оспоравани референдуми које су "народне републике" одржале 2014. односили су се само на широк аутономије унутар Украјине - није им речено да их чека статус руских региона. Абхазија и Јужна Осетија, грузијске области које Русија такође признаје као независне, никада нису биле позване да се придруже Русији као њен саставни део.
Лако је схватити зашто је Крим - стратешки важан као база руске Црноморске флоте - остао изузетак. Признање да је територијална експанзија циљ Русије у великој мери искључује било какво пословање са Западом, а пре свега са Европом. Званично постављање таквог циља било би једнако обећању да никада неће стати са окупирањем територија док се не задовоље апетити Кремља. Ови апетити се теоретски протежу на било коју територију која би се могла посматрати као део "историјске Русије", нејасног појма који би могао да обухвати већи део источне и северне Европе. Признање би значило објаву отвореног рата и откривање Путина као амбициозног освајача којег мали корак дели од ношења царске круне, пише "Блумберг".