ПУТИН И ОРБАН НАПРАВИЛИ ДОГОВОР?! На овај украјински град Русија није бацила НИЈЕДНУ бомбу, људи живе као да земља није у рату (МАПА/ВИДЕО)
За то постоји још један разлог
Кафићи и ресторани на шеталишту уз реку Уж отворени су до касно у ноћ без обзира на ратну опасност. Иако се Ужгород налази у земљи која се последњих годину и по дана брани од руске инвазије, становници не осећају превелики страх и у куће их тера хладноћа, а не звук сирена за узбуну.
УКРАЈИНЦИ ШОКИРАНИ: Украјина променила ратну тактику, прешла у одбрану у неким областима
ИСТЕКАО РОК УПОТРЕБЕ ЗЕЛЕНСКОМ?! Букти СУКОБ око власти! Овај ГЕНЕРАЛ најозбиљнији кандидат да га замени?!
"УСПЕШАН НАПАД" Украјинска војска преузела одговорност за напад на стратешки важан руски објекат у Луганску
Ужгород, управно седиште Закарпатске области, сместио се на самом југозападу Украјине. То је једини главни град неке украјинске области у коме нема полицијског сата и који није погођен ниједним руским пројектилом од почетка сукоба.
Љубитељи теорија завере кажу да је разлог изостанка ракетних напада на Закарпатје договор мађарског премијера Виктора Орбана и руског председника Владимира Путина. Становници Закарпатја, међутим, сматрају да је прави разлог недостатак стратешких објеката у регији и близина неколико држава чланица ЕУ и НАТО.
Ужгород се налази на граници са Словачком, а од Мађарске је удаљен око 30 километара. Историја града сеже у 9. век. Древни Ужгород често се називао "прозором у Европу" јер се налази у срцу Закарпатја, а његов положај и мултикултурални утицај учинили су га једним од најатрактивнијих места у западној Украјини.
Налазио се под мађарском контролом од 11. до касног 17. века кад је припао Аустроугарској. Постао је део Чехословачке 1919. године, затим Мађарске 1938, а потом Совјетског Савеза током Другог светског рата. Баш као што је источна Украјина гледала према Русији, Ужгород је након Другог светског рата имао очи чврсто упрте према Западу.
Ужгород је и пре свеобухватне руске инвазије на Украјину био град посластичарница, кафића и ресторана.
- Овде се све одвија тако споро и тихо. Људи успоравају због пешака и стрпљиво чекају на благајнама да им врате ситниш. Чак говоре тише него тамо одакле смо ми. Људи овдје живе у рају, а тога нису ни свесни - испричала је за Шпигл учитељица Елена која је на лето 2022. године побегла у Ужгород из Херсона са својим унуком.
Многи Украјинци побегли су из Маријупоља и Харко у Ужгород, а многе компаније из Кијева преселиле су своја седишта. Овде долазе целе породице, а посебно мушкарци који не смеју да напусте земљу. Становништво је на почетку рата скочило са 110.000 на 150.000 за само недељу дана. Сада је према незваничним подацима популација нарасла на 400.000 до 500.000 и готово је немогуће пронаћи стан за изнајмљивање.
Цене на тржишту некретнина у Закарпатју значајно су надмашиле цене у Кијеву будући да су богати Украјинци спремни да плате више за најам некретнина у једној од најсигурнијих области Украјине. Потражња за некретнинама у Ужгороду је огромна.
Рат овде стиже само заобилазним путем кроз приче мушкараца који су побегли са прве линије фронта. Мештани кажу да нису упознати с ратом, али то није истина.
Рат до њих можда не стиже у облику потмулог фијука ракета, али се манифестује тужном песмом која допире из аутомобила. Погребна кола с војницима возе кроз главну улицу готово сваки дан. Тада засвира народна песма из Закарпатја "Паче плива Тисом" која је постала реквијем за пале борце.
- Увек је пуштају. Живимо на деветом спрату, али је сваки пут чујемо - говори Елена из Херсона. Гробље у Ужгороду одавно је постало премало за сахране свих који су погинули у рату па је оближња ливада пренамењена у вечни дом војника.
Али када би питали грађане каква је ситуација у земљи - популаран одговор био би "нормална".
Ужгород је оличење амбивалентности према рату. Грађани сматрају да нормалност треба одржати без обзира на цену и не желе да допусте да их свакодневне ратне страхоте уздрмају јер би то било равно капитулацији пред непријатељем.
- Сви смо осећали егзистенцијалну претњу на пролеће 2022. године. Данас се опасност од руских ракетних напада није смањила. Али можете потпуно побећи у илузију алтернативне стварности - написао је недавно војни капелан Андриј Зелински за Украјинску Правду.
Професор социологије и филозофије Федир Шандор на почетку инвазије добровољно се пријавио за војну службу и убрзо се нашао на првим линијама фронта у Донбасу. Након што је рањен постао је задужен за "војно-цивилну сарадњу" односно за враћање мртвих војника кући превозећи их широм земље.
- Могу да разумем зашто људи желе све то да избегну. И ја волим доколицу Ужгорода. Не смета ми што млади пију целу ноћ. Заправо се борим за такав начин живота! Али понекад морате бити спремни да умрете за начин на који желите да живите - закључио је Шандор.
Вести из Украјине читајте ОВДЕ.