Више није Путинов "млађи партнер": Ердоган извукао највише из сукоба у Украјини? Код њега је кључ рата - Сада је добио упозорење од Владимира

Драматично упозорење Кремља упућено Анкари изазвало је забринутост да Русија покушава да окрене Турску, другу највећу војску НАТО савеза, против Украјине и изазове поделе у Европи. Од почетка рата у Украјини, Турска се позиционирала као посредник, одржавајући односе и са Русијом и са Украјином. Председник те земље Реџеп Тајип Ердоган успео је у својој намери да извуче личну корист из геополитичког сукоба, а у Анкари су овога и те како свесни: Турска је потребна и Москви и Кијеву.

Другог дана НАТО самита у Анкари, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да је Русија више пута упозорила Турску на покушаје Украјине да нападне објекте повезане са гасоводима Плави и Турски ток.

- Више пута смо скретали пажњу нашим турским колегама на веома опасне активности кијевског режима и сталне покушаје напада на објекте енергетске инфраструктуре повезане са транспортом гаса преко Плавог тока и Турског тока - рекао је Песков.

Кијев ово није коментарисао, иако је потврдио нападе током ноћи на још две руске нафтне рафинерије, једну код Саратова а другу код Нижњекамска. Раније је руска компанија "Гаспром" саопштила да је компресорска станица "Краснодарска", која је део инфраструктуре гасовода Плави ток намењеног извозу руског гаса преко Црног мора у Турску, била на мети напада дронова. “Гаспром” је такође рекао да наставља испоруке у Турску упркос нападима, пренео је Upstreamonline.com.

Напади на гасоводе

Иста упозорења стигла су у марту, када је Украјина наводно напала станицу Рускаја на црноморској обали која снабдева гасом други, већи гасовод - Турски ток, који пропушта 33,5 милијарди кубних метара гаса годишње, од чега половина пролази Турском и Бугарском до Србије, Мађарске и Словачке. Напад у марту изазвао је снажне реакције Будимпеште, забринуте због могућег прекида испоруке руског гаса. Украјина је претходно обновила испоруке руске нафте преко нафтовода Дружба, након што је у априлу Петер Мађар заменио Виктора Орбана на месту премијера.

Раније овог месеца, немачки тужиоци подигли су оптужницу против украјинског држављанина због експлозија на гасоводу Северни ток, којим је руски гас допреман у Европу. Инцидент је постао главно жариште тензија у Европи, свега неколико месеци након почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022.

"Непоуздани односи"

Сада нова упозорења из Кремља и Трампове најаве о укидању санкција Турској прете да изазову нове поделе у Европи. Путин и његов турски колега Реџеп Тајип Ердоган деле снажне економске везе и енергетску сарадњу, иако њихов савез често ремете тензије због супротстављених интереса у регионалним сукобима, укључујући Сирију и Украјину. Ердоган стално нуди посредовање у вези решавања рата у Украјини. У Анкари је током НАТО самита рекао да користе постојеће канале комуникације са Русијом како би покушали да доведу Путина за преговарачки сто, док настављају да подржавају Украјину. У Турској је такође испосредована иницијатива о извозу украјинског жита преко Црног мора.

Али, билатерални односи су комплексни и на сталном тесту. Према Гонулу Толу, сараднику Блискоисточног института, односи између Путина и Ердогана увек су били непоуздани.

Пре око деценију, рат у Сирији помогао је у стварању неочекиваног партнерства на Блиском истоку између Турске и Русије. Оно се сада распада. Уместо тога, Турска помаже Украјини да успостави упориште у делу света у којем је Путин раније уживао значајан утицај, пише Тол за “Њујорк тајмс”. Ердоган је раније био “млађи партнер”, али је рат у Украјини променио однос снага. Изолован од Запада, Путин се све више ослањао на Ердогана, који је одбио да се придружи западним санкцијама. Турска је постала чвориште за руску трговину, инвестиције и енергетске токове, а Анкара је стекла знатно већи утицај и задобила прилику да се позиционира као кључни савезник НАТО, уравнотежи однос са Русијом и помогне Украјини да изгради нове односе на Блиском истоку, укључујући са Сиријом која је некад била у орбити Москве, наводи Тол.

Чињеница да Ердоган помаже да се Украјини отворе врата јасно показује колико је Путинова способност да пројектује глобалну моћ ослабила и колико се њихов међусобни однос променио. Јасно је да Анкара више не балансира између Москве и НАТО, већ се поставља као кључни играч у оба случаја. Слабљење Русије дало је Турској, након деценије попустљивости према Москви, слободу да следи сопствене интересе. Највећи добитник тога је Украјина, пише Тол.

У међувремену је Трамп на састанку са Ердоганом најавио да планира да укине санкције како би Турској омогућио куповину ловаца Ф-35.Тиме би била укинута забрана уведена током Трамповог првог мандата након што је Турска, упркос упозорењима САД, прихватила руски ПВО систем С-400. Према Закону о супротстављању америчким противницима путем санкција ЦААТСА из 2017, забрањује се испорука Ф-35 Турској осим ако она “више не поседује” руски ракетни систем, његову опрему или било шта повезано са њим. Трамп није прецизирао да ли би санкције биле укинуте само Турској или свим државама које поседују руску војну опрему.

Трампова најава наишла је на противљење и демократа и републиканаца у Конгресу, као и Израела, због погоршаних односа између две земље.

"Русија нема примедбе"

У изјави за Модерн.аз, руска политиколошкиња и заменица директора Института за политичке студије Дарја Гревцова, рекла је да Русија позитивно гледа на иницијативе Трампа и Ердогана:

- Видимо отопљавање односа између САД и Турске, као и међусобно разумевање између њихових лидера. Примећује се и да оба лидера имају међусобне симпатије. Трамп и Ердоган се сматрају лидерима који су духовно блиски Путину и који се боре против неолибералног модела и глобалистичких елита за које се тврди да желе да преузму контролу не само над Европом, већ и над читавим светом. Трамп, Ердоган и Путин убрајају се међу лидере који им се супротстављају. Зато Русија позитивно оцењује постојање међусобног разумевања и контаката између ових лидера, као и могућност вођења преговора, чак и ако односи нису на пријатељском нивоу - рекла је она.

Додала је да Русија нема озбиљне примедбе на набавку авиона Ф-35.

- Тренутно нико не намерава да врати системе С-400. Истовремено се могућност куповине додатних авиона Ф-35 ради јачања одбрамбених способности сматра сасвим реалном. Русија то разуме, а Анкара може да предузима кораке за које сматра да су у њеном интересу. Најважније је да Путин има добре односе са Ердоганом и пословне контакте са Трампом. Зато Москва позитивно гледа на то када ти лидери разговарају, преговарају и постижу договоре о питањима око којих раније нису могли да се усагласе - рекла је Гревцова за Модерн.аз.