Зеленски одржао тајни састанак? Све више се прича о могућих изборима у Украјини

Међутим, на улицама и у канцеларијама у Кијеву поново се расправља о перспективи да земља изађе на изборе.

Гласине о изборима су се појављивале и нестајале током три године рата у Украјини. 

Сваки пут су их власт, опозиција и јавност одбацили, тврдећи да јединство напора против руског освајача мора бити на првом месту.

Председнички избори који су требали да се одрже 2024. године суспендовани су због ванредног стања, које је уведено у земљи након руског напада 2022. године.

Међутим, то није спречило Кремљ да тврди како је Володимир Зеленски нелегитиман лидер и да захтева нове изборе као услов за споразум о прекиду ватре - тачка разговора коју је поновио председник Трамп.

Сада је дошло до новог таласа спекулација да Зеленски можда поново размишља о њима како се преговори о прекиду ватре настављају, а неки извори који говоре за BBC сугеришу да постоје разлози да се мисли како би избори могли да се одрже касније ове године.

Председников потенцијални најближи ривал, Валериј Залужни, бивши главнокомандујући украјинске војске, осетио је потребу да демантује гласине о својим намерама.

- Мој одговор на ово се није променио. Док траје рат, сви треба да радимо на спасавању земље, а не да размишљамо о изборима. Не коментаришем никакве гласине - рекао је он.

То што је Залужни, који је тренутно украјински амбасадор у Лондону, осећао потребу да изда саопштење, само по себи је упадљиво, пише BBC.

Шеф украјинске Централне изборне комисије Олех Диденко такође је одлучио да јавно говори о спекулацијама.

Он је за портал Украинска правда рекао да ће закон морати да се промени пре него што се одрже избори. Он је рекао да тренутна правила налажу да се парламентарни избори морају одржати 60 дана након укидања ванредног стања, а 90 дана за председничке изборе. Али би било потребно више времена због рата и то би захтевало законске промене.

Лист Ецономист је тврдио да је Зеленски одржао састанак прошле недеље да би разговарао о изборима и дао инструкције особљу да се припреми за гласање након што САД приморају Русију да прихвати прекид ватре, потенцијално већ за Ускрс.

Овај извештај је негирало неколико владиних извора.

- То су лажне информације. Није било таквог састанка и није било таквог упутства - рекао је један председнички извор за BBC.

Владин извор је рекао да је главни фокус био постизање мира и да је мало наде да ће се рат завршити до Ускрса.

Зашто неки мисле да су избори на помолу?

Дакле, суочени са толико јавних демантија, зашто неки и даље мисле да би избори могли бити на помолу?

Прво, неки извори примећују да је подршка Зеленског у анкетама порасла откако су га у Белој кући напали Доналд Трамп и потпредседник Џеј Ди Венс.

Анкета Кијевског међународног института за социологију (КИИС) у марту показала је да је број Украјинаца који верују Зеленском порастао за неколико поена у односу на претходни месец и износи 69%. Дипломате кажу да председник можда мисли да је сада његова најбоља шанса да освоји други мандат, а не да чека док се не појаве политичке поделе после рата.

Друго, освајањем другог мандата, Зеленски би ојачао своју руку у било каквим дугорочним мировним преговорима. Тек прошле недеље председник Владимир Путин рекао је да Уједињене нације треба да преузму Украјину и организују "демократске председничке изборе". Његова претпоставка - можда погрешна - јесте да ће Зеленски бити смењен.

Треће, ванредно стање мора бити обновљено парламентарним гласањем почетком маја. Зеленски би могао да искористи тај распоред да објави да ће ванредно стање бити укинуто са изборима одржаним касније током лета.

Четврто, Американци су уверени да долазе избори.

"Они су пристали на то. У Украјини ће бити избора", рекао Стив Виткоф, специјални изасланик председника Трампа, за подкаст Такера Карлсона 21. марта.

Зеленски би могао да искористи овај притисак из САД као изговор, говорећи бирачима да нема избора осим да одржи изборе.

Пето, неки украјински извори верују да се логистичке препреке за изборе могу превазићи.

Милиони грађана су расељени у иностранству, на линији фронта и на окупираним територијама. Одговор на то, неки кажу, је да се омогући људима да гласају помоћу апликације за паметне телефоне под називом Дииа. Ово садржи основне документе људи као што су пасош, лична карта и возачка дозвола.

Коришћење Дииа-е, неки тврде, омогућило би људима да гласају брзо, јефтино и безбедно без потребе да путују до бирачких места у иностранству или у рововима. Они истичу да су

Украјинци то успешно искористили за гласање на Песми Евровизије. Такође примећују да је председник Зеленски сваком Украјинцу дао скоро 20 фунти прошлог децембра, а многи су се регистровали за то користећи Дииа.

Али остаје много аргумената против избора.

Аргументи против избора

Коришћење Дииа-е захтевало би ново законодавство које би тешко могло да прође у парламенту. Дииа би могла бити подложна сајбер нападима и техничким кваровима. Западне владе га можда не сматрају поузданим, Русија сигурно не.

Чак и да се користи Дииа, идентификација ко би могао да гласа и даље би трајала са непотпуним и застарелим регистрима.

Укидање ванредног стања током привременог прекида ватре могло би да створи неочекиване последице - укључујући бекство стотина хиљада војника са прве линије фронта. Русија би могла да удари у редове бирача на бирачким местима.

Било какви избори, колико год брзо били одржани, омогућили би да се ратно јединство замени политичким сукобима.

Одржавање избора се такође може сматрати прихватањем руских аргумената да је вођство Володимира Зеленског нелегитимно због суспендованих избора прошле године.

Србија Danas/BBC