Зеленски спрема нови план, Трамп га саботира? Седам тачака мира које би могле одлучити судбину Украјине

Према том сажетом опису, како пише Игнацијус, Украјина би била суверена држава чије су границе заштићене међународним безбедносним гаранцијама, која је део Европске уније и обнавља своју привреду великим улагањима из Сједињених Држава и Европе.

Упркос грубим преговарачким тактикама председника Доналда Трампа и његовој, како истиче аутор, необјашњивој наклоности руском агресору, чини се да се такав договор приближава, према ономе што Игнацијус, како каже, чује од својих извора - америчких, украјинских и европских званичника.

Трамп још може све да упропасти

Додаје се, међутим, да би Трамп све то још увек могао да упропасти уколико буде наставио да, у истој мери као сада, врши притисак на украјинског председника и његове европске савезнике, до те мере да они радије донесу одлуку да наставе рат, упркос страшној цени.

То би, напомиње аутор, било лоше за све, те је стога, сматра Игнацијус, ово тренутак у којем би Трамп требало да увери Украјину и Европу, а не да их покушава присилити на споразум.

Трамп би требало да склопи разуман споразум који ће трајати. У супротном би могао остати без ичега, а овај ужасан сукоб могао би ући у још разорнију фазу.

Трампово нагињање на страну Кремља у Националној безбедносној стратегији коју је прошле недеље објавила Бела кућа додатно је закомпликовало преговоре и чини се да се он жели позиционирати на једнакој дистанци између демократске Европе и аутократске Русије, „како би се умањио ризик од сукоба између Русије и европских држава“, како стоји у том документу.

Међутим, такав једнак третман пријатеља и противника, упозорава Игнацијус, нема смисла ни стратешки ни морално и истински забрињава Европу.

Ипак, упркос том климавом темељу, како се наводи, Трампов мировни напор показује одређени потенцијал. Амерички преговарачи Џаред Кушнер и Стив Виткоф пословни су могули, а не дипломате, али се чини да разумеју да најбољу меру заштите за Украјину представља комбинација обавезујућих безбедносних гаранција и будућег економског просперитета, као и то да цео мировни пакет пропада уколико га Зеленски не успе "продати" својим храбрим, али исцрпљеним суграђанима.

Како Трамп притиска Зеленског?

Високи европски званичник за ПОЛИТИЦО: „Руси имају жељу, а Американци гледају како да је остваре“

Позивајући се на информације добијене од једног украјинског званичника, Игнацијус наводи да преговарачки пакет укључује три документа – мировни план, безбедносне гаранције и план економског опоравка. Ипак, преговори су далеко од завршетка, а Украјина и европски савезници планирају да у среду објаве заједнички сет амандмана.

Игнацијус, међутим, у тексту наводи неке од основних идеја које се разматрају, барем према тврдњама његових америчких и украјинских извора. Ти званичници говоре о укупно седам кључних тачака.

Седам кључних тачака

1. Украјина би се прикључила Европској унији већ 2027. године. Овај убрзани приступ забрињава неке чланице ЕУ, али у Трамповој администрацији верују да се противљење Мађарске, највећег противника Кијева међу чланицама, може превазићи. Чланство би подстакло трговину и улагања, али би, што је можда још важније, приморало Украјину да сузбије раширену културу корупције у државним предузећима.

У својој суштини, овај рат се и води око питања да ли Украјина може постати европска земља. Владимир Путин саму идеју тога мрзи, опседнут својим мистичним уверењем да су Русија и Украјина једно. Брзо чланство Украјине у ЕУ, сматра Игнацијус, делује као победа.

2. Сједињене Државе би обезбедиле безбедносне гаранције за заштиту Украјине по узору на члан 5 НАТО-а у случају да Русија прекрши споразум. Украјина жели да САД потпишу такав споразум и да га Конгрес ратификује, док би европске државе потписале одвојене гаранције. Америчко-украјинска радна група тренутно ради на детаљима, укључујући брзину реакције Украјине и њених савезника у случају руског кршења договора.

Поузданост САД када је реч о тим гаранцијама, истиче аутор, делимично је нарушена наративом у Националној безбедносној стратегији који звучи као да подрива НАТО савез на коме су те гаранције засноване. Ипак, Трампов тим тврди да је посвећен наставку америчке обавештајне подршке Украјини, што Игнацијус наводи као кључ безбедности.

3. Суверенитет Украјине, како је замишљен, био би заштићен од било каквог руског вета или забрана, али се преговарачи и даље муче са осетљивим питањима попут ограничења величине украјинске војске. Разматра се измена почетног америчког предлога повећањем броја снага са 600.000 на 800.000 војника, што одговара приближном броју војника којим би Украјина ионако располагала у мирнодопским условима после рата. Међутим, Кијев одбија свако формално уставно ограничење, док Русија то захтева. С друге стране, без обзира на номиналну величину војске, званичници наводе да би могле постојати и додатне снаге, попут националне гарде.

4. Демилитаризована зона (ДМЗ) била би успостављена дуж целе линије прекида ватре, од Доњецке области на североистоку до градова Запорожја и Херсона на југу. Иза ове демилитаризоване зоне постојала би дубља зона у којој би тешко наоружање било забрањено. Линија би била строго надзирана, слично демилитаризованој зони која дели Северну и Јужну Кореју.

5. "Размена територија" била би неизбежан део споразума, али Украјина и САД још увек преговарају о томе како би линије биле повучене. Русија захтева да Украјина преда око 25 одсто Доњецке области која је и даље под контролом Кијева, док Трампов тим верује да ће Украјина ионако изгубити већину тог територија у наредних шест месеци борби и да би сада требало прихватити уступке како би се избегле додатне жртве.

Амерички преговарачи покушали су да пронађу различите формуле како би овај уступак учинили прихватљивијим за Зеленског. Једна од идеја је да зона повлачења буде демилитаризована. Украјински председник је у понедељак истакао да нема „законско право“ да преда територију Русији. Један од начина да се то заобиђе, наводи Игнацијус, јесте корејски модел – Јужна Кореја до данас полаже право на читаво Корејско полуострво, укључујући и Северну Кореју.

6. Нуклеарна електрана Запорожје, највећа у Европи, према споразуму више не би била под руском окупацијом. Преговарачи разматрају могућност да Сједињене Државе преузму управљање тим нуклеарним постројењем. Колико год звучало необично, ова идеја привлачи неке украјинске званичнике јер би присуство САД представљало прву линију осигурања од руске агресије.

7. Као завршна тачка наводи се да би Трампова администрација настојала да подстакне улагања и економски развој у Украјини. Један извор средстава било би више од 200 милијарди долара руске имовине замрзнуте у Европи. Трампови преговарачи су већ предложили да се Украјини омогући коришћење 100 милијарди тог износа као репарационог зајма, уз могућност повећања тог износа.

Приступ "сада или никада" био би највећа грешка

Дугорочнији покретач обнове била би америчка улагања. Американци разговарају са Ларијем Финком, извршним директором финансијског гиганта БлекРок, о оживљавању плана за Украјински развојни фонд који би привукао 400 милијарди долара за обнову, уз учешће Светске банке.

Међутим, Трамп жели сличне инвестиционе иницијативе и за Русију. Премиса од које полазе Кушнер и Виткоф, искусни бизнисмени, јесте да земље које тргују и желе просперитет не воде ратове. Иако Игнацијус упозорава да је успон нацистичке Немачке током тридесетих година прошлог века, као и све већа претња Кине данас, оспорио тај оптимизам, аутор ипак наводи да је таква формула и даље разумна.

Уместо да покушавају да присиле Зеленског на споразум, Трампови преговарачи требало би да раде заједно са европским савезницима како би створили пакет безбедносних гаранција и економских подстицаја који би био довољно привлачан да Украјинци буду спремни да прогутају горку пилулу одрицања од дела Доњецка који Русија није успела да освоји. У супротном, Украјинци ће наставити борбу.

Највећа грешка коју Трамп може да направи, закључује се, јесте инсистирање на приступу „сада или никада“, јер тако не функционишу ни дипломатија ни добар бизнис.

"Како је Трамп приметио пре неколико деценија: ‘Најгора ствар коју можете учинити у послу јесте да изгледате очајно. Тада друга страна осети крв и тада сте готови.’ Трамп би требало да склопи разуман споразум који ће трајати. У супротном, могао би остати без ичега, а овај ужасан сукоб могао би да уђе у још разорнију фазу", закључује Дејвид Игнацијус у Washington Посту.