МРАЧНЕ ТАЈНЕ АДЕ ЦИГАНЛИЈЕ: Тамо се налазило ЈЕЗИВО место за које мало ко зна
На основу своје историјске прошлости сваки део града је добио свој назив, а нека од имена имају и више него занимљиву позадину
Београд, град на две реке. Његова историја је толико живописна, а како и не би била када траје више од седам миленијума. Сваки део града има неку своју причу, свој начин настанка, своју легенду.
МАЛИ ГРАД ХРАБРИХ БОРАЦА ПРОТИВ КОРОНЕ: Премијерка објавила где је вакцинисано 60 одсто пунолетног становништва
ПОСТАЈЕ ВАЖНО И КАДА СТЕ СЕ ВАКЦИНИСАЛИ: ЕУ увела нова правила за улазак у земље, вакцина добила РОК ВАЖЕЊА
ЗАШТО ОЛИМПИЈЦИ ГРИЗУ МЕДАЉЕ КАДА СЕ ФОТОГРАФИШУ? Разлог је БИЗАРАН и изненадиће многе
На основу своје историјске прошлости сваки део града је добио свој назив. Некада је постојала само општина града Београда, а након Другог светског рата сеоске општине добијају своја имена на основу особености.
Некада острво на Сави, а данас полуострво које су људи направили. Тако се зове и језеро које је настало преграђивањем Саве. Данас је ово омиљено излетиште Београђана, заправо вишенаменска рекреациона зона у Београду. Представља и некадашње омражено место са затвором у коме су се обављале и смртне казне, а данас "београдско море".
Затвор је изграђен 1920. године као затвор Окружног суда у Београду, за "теже" затворенике. Налазио се на самом почетку острва, отприлике где се данас налази зграда Управе Аде Циганлије и ресторан "Језеро". Временом су "тежи затвореници" све чешће постајали политички затвореници који су овде били затварани, углавном комунисти и припадници других илегалних организација.
Након увођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године и формирања Државног суда за заштиту државе затвор на Ади Циганлији је постао истражни затвор овог суда. У њему су боравили оптужени којима се судило пред овим судом, најчешће припадницима илегалне Комунистичке партије Југославије, страним шпијунима или неким другим илегалним организацијама и удружењима. Ову намену затвор је задржао све до 1941. године.
Услови у овом затвору су били тешки, слични попут оних у злогласној "Главњачи". Све до 1930-их година око затворских зграда није постојао зид, па су затвореници морали да се крећу оковани ланцима. У дворишту затвора су се налазила вешала, која су служила за погубљења.
Након Другог светског рата, затвор је био коришћен за потребе Одељења за заштиту народа (ОЗНА) за Србију и поново је био коришћен за политичке затворенике. Према неким тврдњама, управо у дворишту овог затвора је 17. јула 1946. године стрељан Дража Михаиловић, вођа Равногорског покрета и ЈВуО, мада ова тврдња још увек није званично потврђена. Касније су овде били затварани и други политички затворенци.
Затвор је постојао све до 1954. године када је затворен. Зграда затвора је срушена 1956. године, јер се већ наредне 1957. почело са уређењем овог простора за потребе излетишта и купалишта. До 1967. године завршени су радови на уређивању Аде и њеног преграђивању изградњом насипа са горње и доње стране рукавца чиме је формирано Савско језеро.