ПИЈАЦА БАЊИЦА: Уређено и модерно место на којем можете пронаћи СВЕ! (ФОТО)
Пијаца Бањица и у сред недеље пуна је муштерија и продаваца. Све се шарени, нарочито је упечатљив зелениш који нам са пролећем полако стиже, а примамљиви су и мириси који допиру из пекара и печењара које су у саставу пијаце.
Садашњи изглед пијаца на Бањици добила је још 1998. године. Од тада, она важи за једну од лепо уређених и најмодернијих пијаца у граду.
На Бањичкој пијаци разговарали смо са Добривојем Станисављевићем из Сурдулице.
На пијаци већ 20 година
На овој пијаци он је већ целих 20 година, од 1999. Добривоје на пијаци на Бањици има чак 4 тезге, све су пуне и све се шарене. Добривоје Станисављевић највише продаје зимницу.
Колико је оно што Добривоје и његова породица производе квалитетно и добро, најбоље говори то што је зимнице остало врло мало. Како је скоро све распродао, па се на његовој тезги може наћи само још неколо салата, и по која флаша сока од ароније, као и кисели купус.
У јеку сезоне од зимнице се код Добривоја може пронаћи апсолутно све: од вакумираног киселог купуса, преко 30 врста туршије, белолучене паприке, пецкане паприке, сушеног парадајза, ајвара, као и производа од ароније.
Добривоје се може похвалити и једним сертификатом који доказује колико је ајвар који се на његовом газдинству производи добар. Наиме, на прошлогодишњем сајму етно хране у Београду Добривоје је са својим "Златним ајваром" освојио награду за најбољи ајвар на сајму.
Обрадиве земље која је у систему наводњавања Добривоје има 2 хектара. Углавном не продаје свеже производе, већ скоро све иде у прераду. Добривоје каже да је тако зарада много боља.
Његов Златан ајвар, производи се на традиционалан начин, а дугогодишње искуство резултирало је савршеном рецептуром. На свој ајвар Добривоје је нарочито поносан:
- Ајвар је одраз мог дугогодишњег рада. Ове године планирам да проширим производњу црвене паприке, са неком другом врстом паприка који се прерађују, како бих могао да направим што више ајвара. Финални производ је свугде у свету много траженији од полупроизвода, а нарочито и овде у Београду, пошто људи често нису у могућности и немају времена да купе производ па да га прерађују и сами праве ајвар.
Све предности пољопривреде
Добривоје истиче да бављење пољопривредом није нимало лако, па је зато он своју производњу доста модернизовао како би себи и својим радницима олакшао. На пример, паприку гаји на фолији, како би избегао окопавање, опремљен је системом за наводњавање, електрификацијом… Истиче како су ова улагања и те како исплатива, јер омогућују да вам за производњу не буде потребна армија радника.
Добривоје гаји само паприку, малину, аронују и вишњу. Специјализовао је своју производњу. Све остало што му је потребно за прављење зимнице коју продаје купује од кооперантских, проверених пољопривредних произвођача.
Као своју предност и оно по чему је посебан у односу на остале произвођаче, Добривоје наводи истрајност, дугогодишњу производњу и квалитет:
- Не бисмо могли да опстанемо оволике године да немамо квалитет. Квалитет нас одржава, а ту су наравно и новине, увођење и креирање неких нових салата, људи увек воле да пробају неки нови специјалитет.
Добривоје коментарише да се млади људи не баве више пољопривредом јер је то неизвестан и тежак посао. Најсигурнија је производња паприке, парадајза, нечега што наши људи традиционално користе. Другачија производња, на пример нечега што се извози, је углавном неизвесна.
- Од пољопривреде може да се живи, али не луксузно. Ово је довољно за неку нормалну егзистенцију.
Добривоје истиче како за њега као произвођача пијаца значи много.
- Значи много као место на којем можете своје производе да пласирате и покажете директно, јер је врло тешко пласирати их преко великих продајних система. За мале произвођаче улазак у велике продајне ланце је готово неостварив, па је једини начин да неки свој производ покажете и пласирате управо пијаца. На пијаци можете створити купце који ће вас звати и који ће вас тражити. Пијаца је увек сигурна!
На пијаци је битно да пронађеш себе!
Као једини проблем везан за пијацу Добривоје наводи чињеницу да су на куповину на пијаци пре свега навикнути старији људи. Млади обично када се врате са посла оду до неког маркета и купе оно што им треба, јер нису навикнути да одлазе на пијацу где могу пронаћи мого квалитетнију храну.
- Млади људи обично немају времена да оду на пијацу, после послова оду у продавницу… Овде им не одговарају услови, некада им је хладно, некада им је топло. Не едукују се довољно о томе колико је храна са пијаце здравија и укуснија.
На пијаци је битно, како Добривоје каже, да пронађеш себе. Условима које на пијацама обезбеђују Градске пијаце је задовољан. Заједнички интерес је да се продаје, и нас и Градских пијаца. Такође, радује га што на пијаци Бањица препознаје све више младих, образованих људи, који одлучују да раде за себе, и окрећу се селу и пољопривреди.
Добривоје каже да се продавци и муштерије привлаче. Како каже, морају да се поклопе енергије. Искусни купци знају да добра роба мора да буде и мало скупља, па најчешће нема никаквих проблема. И ако се неки конфликт око цене и догоди, он се обично решава врло брзо, лако се нађе заједнички језик, а људи често постају и пријатељи.
На пијаци Бањица Добривоје цену својих производа формира на основу тога што зна како и колико је уложио у свој производ. О органској производњи још увек не размишља озбиљније, јер сматра да би таква храна била исувише скупа за платежну моћ наших муштерија.
Каже да прича и анегдота са пијаце има много. Њему су ипак надраже ситуације када се нека муштерија, неко време након што је код њега купила ајвар на који је толико поносан врати и каже му како никада у животу није јео тако леп ајвар. То су тренуци који му веома значе!
Најбоља реклама је, како каже, задовољан купац!