БЕОГРАД ДАНАС: Духовно, културно и историјско благо Србије - Саборна црква Светог арханђела Михаила
Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.
На раскршћу улица кнеза Симе Марковића и краља Петра у Београду, поносно стоји Саборна црква Светог арханђела Михаила. Њена присутност, не само као архитектонског ремек-дела већ и као сведока бурне српске историје, чини је драгоценим спомеником од изузетног културног значаја. Године 1979, званично је проглашена спомеником културе од изузетног значаја, а разлози за такво признање су бројни.
ШАБАЧКА ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА: Богомоља, уточиште и симбол страдања српскога народа
Несвакидашња оаза традиције, историје и љубазности - Село Врмџа код Сокобање
FELIX РОМУЛИЈАНА: Место где се уједињује историја и дворска архитектура
Архитектура цркве, њени уметнички елементи и богатство унутар њених зидова заједно чине ову грађевину јединственим спомеником културе. Међутим, Саборна црква није само архитектонско и уметничко чудо, већ и чувар српске историје. Њена историја дубоко је укорењена у развоју Београда у првој половини 19. века. Као централно место око којег се формирао град, црква је постала не само верски, већ и културни и управни центар.
У време када су се обликовале нове друштвене и политичке прилике у Србији, Саборна црква је играла кључну улогу у борби за ослобођење од вековног турског ропства. Њена изградња започета је 1837. године, а освећење темеља било је спектакуларан догађај 1837. године, присуствовали су му бројни угледни грађани тог времена, укључујући и кнегињу Љубицу и наследнике Милана и Михаила.
Изглед старе цркве, посвећене Светим Архистратизима, описао је протестантски свештеник и путописац Стефан Герлах у својим записима из периода када је Београд био под аустријском влашћу од 1717. до 1739. године. Стара црква, иако пространа, није могла да прими све хришћане Београда.
Градња нове Саборне цркве представљала је монументално достигнуће. Почела је 1837. године и завршена је за три године. Освећење готове цркве догодило се на дан славе храма, Светог арханђела Михаила, 8. новембра 1845. године. За изградњу цркве заслужни су мајстори из Панчева, који су следили пројект Friedricha Адама Кверфелда. Црква је саграђена на узвишеном месту, што јој даје доминантан положај у Београду.
Унутрашњост цркве крије богатство уметничких дела. Димитрије Аврамовић, један од најзначајнијих српских сликара 19. века, био је одговоран за иконе на иконостасу, певницама, престолима и амвону. Иконе на иконостасу и зидовима цркве сведоче о Аврамовићевом таленту и утицају бечке уметничке Академије и назаранских стилова у црквеном сликарству.
Након реконструкције у периоду од 1934. до 1937. године, Саборна црква добила је свој данашњи изглед, достојан поређења са новом зградом Патријаршије. Прва литургија након обнове одржана је 20. новембра 1937. године.
Осим своје културне и историјске вредности, Саборна црква је и место где су сачуване мошти значајних личности из српске историје. Ту се налазе мошти Светог и праведног кнеза Стефана Штиљановића, дела моштију Светог кнеза Лазара, као и честице моштију Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског. У Саборној цркви су сахрањени кнез Милош Обреновић, кнез Михаило Обреновић, митрополити Михаило и Инокентије, патријарси Гаврило и Викентије. Доситеј Обрадовић и Вук Стефановић Караџић такође почивају у земљи овога здања, само што се њихови гробови налазе у порти цркве, испред главног портала.
Саборна црква, својим вредностима, историјским значајем и уметничким благом, представља непроцењиво културно наслеђе које Београд и Србија негују и чувају с посебном пажњом.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.