Аларм у Београду: Тиха летња пошаст хара градом, деца највише на удару

Са порастом температура и учесталим боравком на отвореном, посебно уз реке, језера и базене, летњи месеци са собом доносе и повећан број вирусних и бактеријских инфекција. Домови здравља и педијатријске амбуланте обично током лета бележе повећан број пацијената, посебно деце, са симптомима попут повраћања, дијареје, повишене температуре и опште слабости што ове године на срећу није случај. Мада, и даље су многи склони да се лече на своју руку или да једноставно све "прележе на ногама".

Лекари подсећају да су најчешћи узроци оваквих стања током лета ротавирус и норовирус, који се лако преносе у колективима и у породици, најчешће прљавим рукама, контаминираном храном или водом.

Начелница Службе здравствене заштите деце у Дому здравља Нови Сад др Весна Вулековић каже за "Блиц" да је тренутна ситуација у војвођанској престоници мирна и да су, на срећу, чекаонице на педијатрији скоро празне.

- Вирусолошка ситуација у граду је добра, чак можда и боља у односу на исти период прошле године. Наравно, ту су инфекције које се јављају најчешће током летњих месеци али су и оне мањег броја, а најчешће се односе на стомачне тегобе и манифестују се порастом температуре, дијарејом, повраћањем и општом слабости код деце што може бити узроковано вирусном или бактериолошком инфекцијом - објашњава др Вулековић.

Према њеним речима, лечење оваквих стања је најчешће симптоматско, уз унос течности, пробиотика и лагане исхране, а у тежим случајевима потребна је медицинска помоћ.

Вирусолошка ситуација у Београду под контролом

Са др Вулековић се слаже и њен колега, познати београдски педијатар др Дејан Јонев, који каже да је за сада вирусолошка ситуација у престоници под контролом те да се он током овог лета није сусретао са повећањем броја пацијената који се жале на одређене тегобе проузроковане било којим вирусима.

- За дивно чудо до сада нисмо забележили пораст вирусних инфекција које су иначе веома честе код деце поготово у летњем периоду. Најчешће су стомачне тегобе. Међутим, све су то спорадични случајеви са лакшим симптомима - рекао је др Јонев за "Блиц".

Лекар специјалиста опште медицине др Бисерка Обрадовић из Београда подсећа да је услед оваквих временских услова неопходна превенција, као и здрав и одговоран однос према себи.

- Вирусне инфекције могу представљати велики проблем хроничним кардиоваскуларним и плућним болесницима, највише астматичарима. За хроничне болеснике неопходно је да узимају редовно прописану терапију, а ако дође до неких тегоба, да се јаве лекару - поручила је др Обрадовић у изјави за "Блиц".

И у Универзитетском Клиничком центру Војводине у Новом Саду кажу за "Блиц" да је тренутна вирусолошка ситуација у Војводини мирна без икаквих значајних промена и погоршања у односу на лане.

Неправилно складиштење хране и загађена купалишта представљају велику опасност

Лекари подсећају да су, поред вируса, бактерије попут салмонеле и ешерихије коли чест узрок стомачних тегоба током лета.

До инфекција долази најчешће конзумирањем хране која није добро термички обрађена, као што су јаја, месо и млечни производи, али и због неправилног складиштења лако кварљивих намирница.

Симптоми укључују дијареју, болове у стомаку, мучнину, грозницу и општу слабост.

Стручњаци саветују да се све намирнице током лета чувају у фрижидеру и да се избегава конзумација хране са уличних тезги и из непроверених извора.

Здравствени проблеми нису ретки ни након купања у рекама, језерима и базенима, посебно ако вода није микробиолошки исправна. У таквим случајевима може доћи до инфекција уха, очију, коже и уринарног тракта, нарочито код особа са огреботинама или ослабљеним имунитетом. Најчешћи узрочници су бактерије, али и гљивице и паразити. Лекари саветују избегавање купања у стајаћим и загађеним водама, као и обавезно туширање одмах након изласка из воде.

Здравствене установе упозоравају грађане да летње инфекције, иако углавном благе, могу бити веома исцрпљујуће, посебно за децу, старије и хроничне болеснике. Уколико симптоми потрају дуже од три дана потребно је одмах потражити помоћ лекара. Превенција, кажу лекари, и даље остаје најефикаснија – редовно прање руку, избегавање купања у непровереним водама, чување хране у фрижидеру и довољан унос течности могу значајно смањити ризик од летњих инфекција.

Извор: Србија Данас/Блиц