ОСТАВИЛИ СУ НЕИЗБРИСИВ ТРАГ У ИСТОРИЈИ БЕЛОГ ГРАДА: Одужићемо им се спомеником и местом у вечности
Ово су 3 најважнија градоначелника у историји Београда
Да је слушао Едварда Кардеља, Бранко Пешић би данашњу кључну београдску саобраћајницу - ауто-пут са све Газелом, "Мостаром" и Аутокомандом изградио као једну обичну градску транзитну улицу, нешто ширу од старог "Цариградског друма". С правом је сматрао да ауто-пут који кроз Београд повезује Скопље и Загреб мора да финансира и Федерација.
ВРАЋА СЕ СЕРИЈА А: Време је за детронизацију Јувентуса
БЕОГРАД ЦВЕТА УПРКОС ПАНДЕМИЈИ: У престоници се гради више него прошле године
ВЕЛИКИ ДЕО БЕОГРАДА БИЋЕ ЗАТВОРЕН: Мења се ред вожње, укида се линија 22А
Какав би данас био Београд без Бранка Пешића? Стидљиво развијен, без храбрих искорака - споменутих петљи, ауто-пута, без ширења Новог Београда и чувених савских блокова, без Београђанке која је била оличење модерног заокрета у архитектури.
Али, још двојица његових претходника, додуше у једном потпуно другачијем систему, предратном капитализму, показали су сличну храброст да стану иза својих визија и умешност да Београд уздигну раме уз раме са развијеним европским градовима: Милош Савчић, који је на челу Београда био од 1929. до 1930. године и Влада Илић, који је био градоначелник од 1935 до 1939. године. Сви они били су патриоте, храбри ратници и блиски народу, посвећени и пожртвовани политичари.
Док се Београд још двоумио да ли је боља електрична енегрија или гас, а кола на улицама вукли само коњи, док се стидљиво уздизао у метрополу на прелазу из 19. у 20. век, Свилајнчанин Милош Савчић непоколебљиво је гајио своју визију - индустријализација земље, напредак, улагање, профит...
Бриљантну каријеру грађевинара изградио је у Минхену, где је озбиљно био укључен у пројекат железничке мреже Баварске, а храбро војничко срце уступио је Србији када је, током Великог рата било најтеже.
Пре него што је дошао на чело града, радио је на пројекту београдске кланице, која је крајем 19. века била од кључног значаја за развој земље, будући да су постојале тешкоће око извоза живе стоке. Након тога заложио се и за оснивање веома успешне београдске стругаре. Дебла су у Београд стизала са Таре, Дрином и Савом, а да би уопште могла да се транспортују са планине, Савчић је прокејтовао и импозантну жичару.
Након Великог (Првог светског) рата није смиривао свој предузимљив дух. Знао је како да увећа профит, ницале су фабрике, рудници, школе.
Када је дошао на чело Београда, Савчић је успео да га извуче из лошег кредита, уреди плаћање електричне енергије и подигне нову централу, због које је био чак и под лупом правосуђа, јер је оптуживан да је тиме оштетио буџет општине...
Многи су му завидели, критиковали га и пратили сваки његов корак. Али, храбрим потезима успео је да за кратко време постави темеље модерном граду, Београду каквог са сетом гледамо само на сликама из предратног периода.
Посебан акценат Савчић је стваио на калдрмисање Београда, а зна се колико је мрежа путева важна за развој метрополе.
Част да у престоници Југославије отвори два модерна моста преко Дунава и Саве (чувени ланчани мост краља Александра) и да испрати први трамвај за Земун имао је градоначелник Влада Илић.
Управо он био је на челу града каквог памтимо у најлепшем светлу пред саму катастрофу, разорни рат који је опустошио не само Југославију, него и читаву Европу.
То је било просперитетно време, када је Београд добио и најмодернији сајам, а на њему представљено чудо технике које ће променити 20. век - телевизија. Изнад Ушћа брујали су авиони, изводили су акробације, организовали су се незаборавни вашари, сајам аутомобила... Београд је по први пут забележен и у колорним фотографијама: светла велеграда, баште кафића, ужурбани пролазници...
У то време подигнуте су и неке палате у модернистичком стилу, без којих би данашњи савремени Београд био незамислив. На пример Главна пошта, као централна зграда једног од најзначајнијих комуникационих сервиса. У Илићево време подигнут је и Вуков споменик, али и бројне болнице, међу којима је најзначајнина Универзитетска дечја клиника у Тиршовој.
Најпознатији Дом дечје заштите у Звечанској улици такође је подигнут у време Владе Илића.
У време његовог мандата постављен је и камен темељац за изградњу Храма светог Саве, 1939. године.
Визија Новог Београда као логичног простора за развој и ширење модерног велеграда, где би живело око пола милиоана људи, са широким улицама, трговима и модерним здањима такође датира из овог периода, а Илић је начинио и прве кораке.
Илић је био и те како имућан човек. Богат трговачки "педигре" и врхунско школовање у Бечу, а онда и брак са Олгом Дунђерски, којима је венчани кум им је био Александар И Карађорђевић, донели су велики углед Влади Илићу.
Али, богатство које је имао радо је улагао и у свој град - тако је, на пример, од свог новца и на свом имању основао београдски Зоо врт и купио прве животиње. Анимирао је и друге богате људе да се укључе и помогну, а посебно је водио рачуна о сиромашнима, деци, занатлијама и радницима...
Попут Владе Илића, и мандат Бранка Пешића остао је упамћен по изградњи нових симбола модерног града. Неки бруталистички симболи Београда који су тада започети или урађени и данас остављају без даха. Импозантни небодери - Западна и Источна капија Београда географски су омеђили нови развојни правац града - ауто-пут који је са мостом Газела постао кључна градска саобраћајница.
Истовремено, скучени центар града, који је постајао све тешњи за четвороточкаше "продисао је" када је пробијен Теразијски тунел.
Велики планови у Пешићево време односили су се и на железницу: Нови железнички чвор замишљен је тако да замени стари и да се тако од пруге, возова, ложионица и радионица ослободи приобаље Саве.
Први пут озбиљно се приступило и студији метроа.
И неке од чувених градских манифестација, као што су БИТЕФ и ФЕСТ, отпочеле су баш у време Бранка Пешића.
Београд је добио своје "море" - уређену Аду Циганлију и бројне спортске објекте: Халу "Пионир", СРЦ "25. мај", "Пинки", "Олимп", "Халу спортова".
За Бранка Пешића важила је и урбана легенда да цео град зна његов број телефона, а ако се и не јави на позив, свако је могао да му закуца на врата.
Треба напоменути да је и Пешић имао своје ратне заслуге, борио се на страни партизана, учествовао је у бици на Сутјесци, а био је и рањен у стомак.
Ова три чувена градоначелника ускоро би у Београду могла да добију и своје споменике.