"БРЕГ ЗА РАЗМИШЉАЊЕ" И СИМБОЛ БЕОГРАДА: Калемегдан фасцинира људе широм света вековима уназад (ФОТО/ВИДЕО)
Један од симбола и првих асоцијација Београда као таквог јесте управо Калемегдан. Највећи и најлепши београдски парк.
Београд... Највећи град у Србији како по површини, тако и по броју становника. Град који је светски познат, који је одувек привлачио туристе из различитих крајева света својом лепотом, град који спаја оно што се спојити не да, град који бележи најлепши и најдужи пољубац на ушћу двеју река. Град богат културом, историјом, природним лепотама и грађанима који га красе, чувају и верно брину о њему.
Један од симбола и првих асоцијација Београда као таквог јесте управо Калемегдан. Највећи и најлепши београдски парк.
Отворена изложба у част 800 година аутокефалности Српске православне цркве (ФОТО)
Весић: Инвеститори верују у Београд, продато 1.850 квадрата земљишта на Дедињу!
НАМЕЊЕНО СВИМ МАЛИШАНИМА: Завршава се уређење Платоа Раше Попова (ФОТО)
Како и сам назив каже, који вуче дубоке историјске корене, још од освајања тврђаве од стране Турака који су му име и наметнули, Кале као град и мегдан као борба, много је више од тога. У Калемегданском парку спавају најлепше љубавне приче, најслађи осмеси са друштвом, најдубље мисли, успомене из средњошколских дана, а код чувене фонтане "Злосретни рибар" и дан данас одвијају се битке за топ више, или да краљица заузме што бољу позицију, како међу пензионерима, тако и међу младима који су заљубљени у шах.
Када би прошетали Калемегданом који се простире на 66 хектара можете приметити да њиме доминира Београдска тврђава лоцирана на самом ушћу Саве у Дунав, што овој грађевини даје посебан стратешки значај и положај. Он је током осамдесетих година 19. века претворен у парк. Та површина се у давна времена, док је тврђава била главно војно упориште Београда, користила за осматрање непријатеља и место на коме је војска ишчекивала предстојећи бој.
Преуређивање у парк отпочело је, после предаје Тврђаве Србима 1867. године, по наређењу кнеза Михаила Обреновића. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста Емилијан Јосимовић. Зеленило је засађено између 1873. и 1875. године, када Београдском тврђавом командује пуковник Драгутин Жабарац, ађутант кнеза Милоша Обреновића у доба његове друге владавине.
Прво планско уређивање Калемегдана започело је 1890. године. Војска је, тада, парк предала на управу Београдској општини. Пре Првог светског рата, Калемегдански парк се завршавао код доскорашњих камених степеница на путу ка доњој тераси.
Путник намерник шетајући прелепим Калемегданским парком идући према Доњем граду крај Споменика захвалности Француској, ка Капији Карла ВИ, и даље ка Небојшиној кули, оставља Победника иза себе у знак сигурности и безбедности, са спуштеним мачем, спреман за сваки вид одбране како би му сачувао леђа.
Земљиште камених степеница Доњег града постојало је све до 1929. године потпуно неуређено и обрасло у коров. После 1931. парковске површине проширене су и на Горњи град. Уколико се одлучите да прошетате Горњим градом, можете видети различите знаменитости с обзиром на то да је у парку постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. Као што су Војни музеј, Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић", Градски завод за заштиту споменика културе, Зоолошки врт, дечији забавни парк, већи број спортских игралишта, угоститељских објеката и многи други локалитети.
Најзначајнија места на Калемегдану
Војни музеј
Зграда у којој се налази је изграђена 1924. године за потребе Војногеографског института, да би 1955. године била уступљена Војном музеју, чија је дотадашња зграда била прилично оштећена током Другог светског рата и која није била довољна за увећан музејски фонд. Након три године адаптације, музеј је поново отворен 1959. године.
Римски бунар
Бунар је изграђен у периоду од 1717. до 1731. године, за време барокне аустријске реконструкције тврђаве. На плановима тврђаве тог времена ово здање означено је као "Велики бунар". "Римски бунар" настао је на основу народних предања која старе грађевине, чије је порекло заборављено, често приписују Римљанима. Кроз ходник се долази до централног простора са бунаром пречника 3.40 метара и дубине око 51 метар, дно бунара је ниже од дна реке Саве. Низ два спирална степеништа, од којих је једно служило за спуштање, а друго за пењање људи и стоке, силази се у бунар до дубине од 35.30 метара, где се налази полукружни ходник.
Споменик захвалности Француској
На иницијативу Друштва пријатеља Француске и Друштва некадашњих ђака француских школа, Споменик захвалности Француској подигнут је 11. новембра 1930. године на месту где се налазио споменик Карађорђу који је срушен у Првом светском рату. Споменик је дело вајара Ивана Мештровића.
Бронзана скулптура жене која држи мач симболише Француску која јуриша да помогне Србији са борбеним ентузијазмом. На левој страни постамента налази се рељефна композиција "Ратници" који симболишу француске и српске војнике у Првом светском рату. На десној страни је женска фигура са децом која представља персонификацију Сорбоне и просветне помоћи српској омладини током и након Првог светског рата. На зачељу је уклесан натпис "Волимо Француску као што је она волела нас 1914-1918".
Победник
Саграђен је 1912. године од стране београдске општине у част победе српске војске над османлијском и аустроугаском империјом у Првом балканском рату. Побеника је дизајнирао угледни вајар Иван Мештровић. Прво је требало да буде део Теразијске Чесме, међутим, после Првог светског рата концепт је напуштен јер се јавност бунила да скулптура голог мушкарца буде у центру града. Интелектуална елита стала је у одбрану Мештровићевог рада, наводећи да он обележава почетак борбе "против морала хипократије, а у корист уметности", тако да је београдска општина одлучила да споменик Победник премести на Калемегданску тврђаву инсистирајући да голи, предњи део споменика, гледа на мочварну страну, преко реке Саве.
На месту на коме се данас налази споменик била је палата деспота Стефана Лазаревића, владара Србије у периоду од 1402. године до 1427. године. Као веома интелигентна особа која је волела науку и уметност, деспот је формирао богату библиотеку и Београд претворио у прави ренесансни град. Палата је уништена крајем 17. века, у експлозији складишта барута.
Зоолошки врт
Београдски зоолошки врт је настао 1936. године. Основао га је тадашњи градоначелник, индустријалац, Влада Илић. Свечано је отворен на Петровдан - 12. јула. Убрзо по отварању, Београдски зоолошки врт постао је једно од најомиљенијих места на које су Београђани долазили. Више пута је угостио и чланове краљевске породице Карађорђевић. Први становници врта су били, лавови, леопарди, бели и мрки медведи, вукови, макаки и мангабеј мајмуни, антилопе, биволи, зебуи, муфлони, јелени, срне, роде, ждралови, паунови, фазани, сове, пеликани и папагаји.
Када је формиран, Зоолошки врт је заузимао простор нешто већи од три и по хектара да би, врло брзо, био проширен на седам, а затим, изградњом ресторана "Калемегданска тераса" и припајањем једног дела Доњег града, чак на нешто више од четрнаест хектара и на тој површини је дочекао и Други светски рат. Међутим, током Другог светског рата Врт је два пута бомбардован, најпре 1941. од стране немачких фашиста, а затим и савезника 1944. године. Скоро цео животињски фонд је уништен. Због разарања и драстично смањеног броја експоната, површина Врта се после рата, нажалост, свела на око седам хектара колико и данас заузима.