Херој са линије 31 којег један деветогодишњак никада неће заборавити: Далибор је постао легенда града (ВИДЕО)

Година која је на измаку засигурно ће бити упамћена и по херојском делу једног возача градског аутобуса. Гест Далибора Миљковића право је херојско дело и један деветогодишњи дечак памтиће га целога живота, али и његови родитељи.

Возача са линије 31, Далибора Миљковића, ова породица ће памтити по томе што је дечака спасио једне вечери у Београду. Деветогодишњи дечак се те вечери изгубио у граду и лутао је све док око поноћи није ушао у аутобус који је возио баш Далибор. 

Овај возач је на свом дисплеју увече видео поруку која је послата из Оперативно-контролног центра Секретаријата за јавни превоз, да се у граду тражи малишан. Док је возио, како каже, прорадила је људскост и психа те је свако мало размишљао само о дечаку, док су се истовремено у градским службама, али и на друштвеним мрежама, и у полицији усијали телефони. Сви су делили слику и вест о томе како је у току потрага за деветогодишњим дечаком који се у једном моменту појавио на вратима у аутобусу, на линији 31, баш у смени Далибора Миљковића. Одједном је угледао уплашеног малишана како улази на станици Теразије и одмах почео да поступа по добро познатој и тачно одређеној процедури како би збринуо дечака за којим је у том тренуку трагао читав град.

- Добили смо око пола девет увече поруку да се изгубио дечак са детаљним описом. Какву јакну има на себи, какве панталоне, какву торбу. Све и да нећу, када видим такве поруке почињем да скрећем погледом по аутобусу не бих ли нашао особу која се тражи. Тако сам и видео дечака, око поноћи, то је био задњи полазак на линији 31. Он је ушао на Теразијама. Приметио сам га по опису који су нам послали, само сам га погледао, он је ушао и сео на место иза возача. У том моменту сам поново отворио поруку коју смо добили о његовом нестанку, погледао опис и видео да се дечак потпуно уклапа у обавештење које смо добили - објашњава Далибор и наставља:

- Одмах на следећој станици, код Београђанке, стао сам и упалио сва четири жмигавца, изашао из своје кабине, отишао до дечака и упитао како се зове. Он ми је рекао име, име се поклапало. Питао сам га за презиме и презиме се поклапало - то је био моменат када сам схватио да сам пронашао дечака за којим се трагало већ пар сати. Питао сам га где је пошао, рекао ми је да иде на Коњарник, одмах потом упитао сам га шта ће тамо на шта је он само погнуо раменима. Тада сам схватио да је јако уплашен па нисам хтео да га малтретирам са питањима, само сам му рекао "да ли знаш да су чики јавили да си се изгубио, чика је добио поруку којом је обавештен да си се ти изгубио" на шта је он опет погнуо раменима. Тада сам га узео за руку и сместио га код мене у возачки простор. Он је стајао поред мене док сам ја возио, а у току вожње контактирао сам диспечерски центар који је даље контактирао полицију, а они мене - објашњава Далибор процедуру пријаве нестанка и додаје да је тада полицајцима рекао да га сачекају на окретници линије 31, на последњој станици.

Далибор је полицији објаснио да је дечак жив, здрав, нема никаквих повреда и да је само уплашен. Када је стигао на окретницу, полиција га је већ чекала.

- Дечак је био јако уплашен. Када смо изашли из аутобуса, држао ме је за руку, а док смо се кретали према последњој станици, трудио сам се да му скренем мисли и смирим страх. Постављао сам му питања попут оних, како је у школи, за кога навија... Чисто како бих га смирио - прича овај херој кроз осмех и додаје да га је дечак у једном моменту питао "да ли моји родитељи брину за мене". 

- Тада сам му рекао да су му родитељи забринути, али да сам ја јавио његовој мами и тати да је он са мном, на сигурном и да нема никаквих проблема. Да ће га родитељи сачекати на последњој станици. Дошле су три полицијске патроле, па сам их ја, пошто је дечак био уплашен, замолио да склоне две, да их буде што мање - објашњава Далибор. 

Возач ГСП-а на линији 31 и херој Београда каже да се након овог догађаја чуо са дечаковим оцем који је желео да му се захвали на овом хуманом чину. Далибор је искористио тада прилику и да свог новог малог друга позове да му се некада јави и дође да се са њим вози аутобусом на линији 31 и да заједно са њим упозна тај део града који Далибор покрива у оквиру градског превоза.

Далиборове колеге, а и он сам, када крену на посао, никада не знају са каквим ће се све ситуацијама сусрести у току радног времена. Има и оних добрих, и оних лоших, али овај Далиборов гест засигурно ће остати упамћен као херојски.

- Буде разних ситуација. Радим стално вечерње поласке, од пет после подне, па до дванаест сати увече, буде разних ситуација, али ја на њих гледам увек позитивно. Увек сам насмејан и трудим се да сваку бригу и нервозу оставим код куће и да наставим даље са послом - говори Далибор у нашем разговору,  а открива и да га често путници питају како је увек тако позитиван, а он одговара да просто жели да се само смеје и на све гледа позитивно.

Како истиче, ради са људима па има разних ситуација за испричати, али сходно томе да углавном ради вечерње поласке, углавном је са омладином тако да му никада није досадно. Далибор каже и да је сада омиљен међу колегама. Како истиче, називају га херојем, хвале га, диче се и поносе њиме након овог догађаја, а многи Београђани су сигурно сагласни са тим похвалама.