БЕСПЛАТАН УЛАЗ НА СРЕТЕЊЕ! У конаку кнеза Милоша поставка о стварању модерне српске државности - много тога пред посетиоцима
Поводом обележавања Дана државности, у среду, 15. фебруара, индивидуалним посетиоцима биће омогућен бесплатан улаз на сталну поставку у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, историјском здању у саставу Историјског музеја Србије.
Како је наведено из ове културне установе, конак ће у среду, 15. фебруара, бити отворен од 10 до 16 часова, а у четвртак, 16. фебруара, неће радити.
РАДНО ВРЕМЕ НА СРЕТЕЊЕ: Ево ко мора да ради, а ко да одмара
МАКРОН ПРВИ ЧЕСТИТАО ВУЧИЋУ ДАН ДРЖАВНОСТИ: "Однос наше две земље се напаја из богате историје испуњене заједничким сећањима"
ГРАДОНАЧЕЛНИК ШАПИЋ СУТРА СА СРПСКИМ ПАТРИЈАРХОМ: Тема разговора - напредак и развој Београда
"Стварање модерне српске државе"
Имајући у виду да Дан државности Републике Србије обједињује два важна историјска догађаја – подизање Првог српског устанка на збору у Орашцу на Сретење 1804. и усвајање првог устава тадашње Кнежевине Србије 1835. у Крагујевцу – тзв. Сретењског устава, заинтересовани грађани могу да се упознају са сталном поставком под називом "Стварање модерне српске државности (1804–1903)", која приказује српску историју 19. века.
Стална поставка у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњем двору кнеза Милоша, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти у Првом и Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновић у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе.
Много тога пред посетиоцима
Посетиоци могу да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Танаска Рајића, Поп-Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера. На спрату се налази оријентална соба за разговор и одмор, тзв. "диванхана", и реконструкција првобитног ентеријера собе кнеза Милоша Обреновића.
Конак је подигао кнез Милош 1831. године у Топчидеру, тадашњој периферији Београда. Својом структуром, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњом декорацијом у стилу "турског барока", грађевина спада у репрезентативне резиденције какве су се у то време подизале широм Османског царства.
Испред конака, заштићеног културног добра од изузетног значаја, налази се чувено стабло платана, споменик природе, које је засађено у време Обреновића.