ДАН КАДА ЈЕ ГОРЕО БЕОГРАД: На уснулу престоницу нацисти су 6. априла 1941. изручили СТОТИНЕ ТОНА БОМБИ (ВИДЕО)

Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

У овом бомбардовању уништено је непроцењиво културно историјско благо тадашње Краљевине Југославије.

Немачка је у Другом светском рату без објаве рата на данашњи дан пре 79 година, 6. априла 1941. године, напала Краљевину Југославију. Београд, који је три дана раније проглашен отвореним градом, у 6.30 сати напала су 234 бомбардера и 120 ловаца. У бомбардовању настављеном и наредна два дана погинуло је око 2.500 људи.

Уништено је више стотина зграда, међу њима и здање Народне библиотеке Србије, установе основане 1832, са око 300.000 књига, укључујући средњовековне рукописе и друга дела од непроцењиве вредности за српску културу.

Арена од данас АЛТЕРНАТИВНА БОЛНИЦА: Највећа дворана на Балкану спремна да прими 1.500 оболелих (ФОТО)

ХУМАНИ ГЕСТ МЛАДОГ ГОЛМАНА ВЕЛИКОГ СРЦА: Борјан са пријатељима уручио донацију за КБЦ Земун и Бежанијска Коса (ФОТО)

ХУМАНИ ГЕСТ МЛАДОГ ГОЛМАНА ВЕЛИКОГ СРЦА: Борјан са пријатељима уручио донацију за КБЦ Земун и Бежанијска Коса (ФОТО)

Данас почиње ЧИШЋЕЊЕ И ДЕЗИНФЕКЦИЈА Штарк арене, сутра опремање са 1.500 кревета за пријем оболелих

Априлски напад без објаве рата је, према бројним историјским изворима, био Хитлерова одмазда за 27. март 1941, када су због потписивања пакта са Немачком оборени влада Цветковић-Мачек и намесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пошто су представници владе Краљевине Југославије 25. марта у Бечу потписали протокол о приступању Тројном пакту, предвођеним Немачком, 27. марта је уследио пуч и масовне демонстрације подршке пучистима у Београду, али и другим српским градовима и у још неким у земљи. И пуч и масовни протести били су манифестације јасног опредељења ка западним савезницима.

Тачан број жртава бомбардовања Београда није тачно утврђен. Евидентирано је да је током ваздушних напада погинуло 1.160 Срба, цивила, и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.

Припадници југословенског ратног ваздухопловства храбро су се супротставили нападачима и нанели им знатне губитке. У првим ваздушним борбама 6. априла погинула су двојица, а рањено је шест југословенских пилота. У априлским ваздуним борбама погинуло је 11 југословенских авијатичара.

- Око седам сати дат је знак "ваздушна опасност", јер су се Београду приближавале две велике формације немачких бомбардера и ловаца са севера. Потрчали смо ка авионима, чији мотори су већ били загрејани. Командир Милош Жуњић је викнуо: "За мном! Пали и полећи по патролама!". Полетео сам за вођом патроле и командиром Милошем Жуњићем. После пет минута, на висини од 3.000 метара, између Батајнице и Панчева, приметио сам Немце – причао је Ђорђе Стојановић (1911-2001), један од витезова београдског неба.

У налетима нацистичких бомбардера погођено је и породилиште у Крунској, једно обданиште, Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железницка станица, Народно позориште.

Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, уништена је такође тог 6. априла 1941. у пожару, при чему је изгорео читав библиотечки фонд од преко 300.000 књига, међу којима су се налазили и бројни ретки и драгоцени примерци, аутографи, документи.

Уништени су до темеља сама зграда, сви инвентари и каталози, књижни фонд од 500.000 свезака, збирка од 1.424 ћирилска рукописа и повеља од 12. до 17. века, те картографска и графичка збирка од 1.500 бројева, збирке од 4.000 наслова часописа, 1.800 наслова новина, недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге као и целокупна преписка значајних личности из културне и политичке историје Србије и Југославије.

Овај трагични догађај овековечио је ликовни уметник Антон Хутер (1905-1961), насликавши призор спаљене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду.

Слика се чува у националној библиотеци.

Деда Лазина порука на вратима РАЗНЕЖИЛА Србију: "Комшија некад вреди ВИШЕ ОД РОЂАКА" (ФОТО)