Данас је Споменик захвалности Француској, али да ли знате шта се на ОВОМ МЕСТУ НАЛАЗИЛО РАНИЈЕ? (ВИДЕО)
Садашњи споменик је постављен у знак пријатељства, узајамне помоћи и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата.
Свако ко је некада био на Калемегдану и туда прошетао обраћајући пажњу на све оно што га чини тако посебним, сигурно је приметио и Споменик захвалности Француској.
КО ЈЕ БИО ЧИКА ЉУБА? Шетате често овом београдском улицом, али да ли знате по коме је добила назив
ОД ОБИЧНОГ ПОСЛА НАПРАВИО УМЕТНОСТ: Ко је био легендарни Јован Буљ? (ВИДЕО)
ОВА РАТНА ХЕРОИНА ЈЕ СПАСИЛА ЈЕ 15.000 НЕВИНЕ ДЕЦЕ ИЗ УСТАШКИХ ЛОГОРА! Диана Будисављевић је рођена пре тачно 131 годину
Споменик захвалности Француској је свечано откривен на Великом Калемегдану на дан дванаесте годишњице од окончања Првог светског рата, 11. новембра 1930. године, у присуству краља Александра Карађорђевића и краљице Марије, Краљевске владе, високих званица делегације француске владе, солунских ратника и истакнутих грађана, удружења, школа и великог броја грађана
Постављен је у знак пријатељства, узајамне помоћи и сарадње Србије и Француске током Првог светског рата. Споменик у бронзи приказује скулптуру жене која држи мач, што симболише Француску која јуриша у помоћ Србији.
Међутим, мало ко зна шта се налазило на том месту док није било споменика?
Наиме, до Првог светског рата се на овом месту налазио споменик Карађорђу, који је у рату срушен, а био је постављен 1913. године. Организовање подизања споменика Карађорђу започето је 1857. године спада у најраније активности везане за подизање јавних споменика у Србији.
Након тријумфалног повратка из победа у Балканским ратовима 1913. године подигло га је Министарство војно, у циљу обележавања сто година од формирања регуларне војске коју је установио вожд Карађорђе.
Споменик је израдио Пашко Вучетић, направљен је у Риму, а допремљен у Београд почетком ратне 1912. године. Постављање на Калемегдану је морало да сачека крај Балканских ратова, па је споменик Карађорђу 11. августа 1913. године открио његов унук краљ Петар И Карађорђевић.
Нажалост, споменик није био дугог века.
Споменик Карађорђу 1916. године динамитом су срушиле аустроугарске окупационе трупе, са намером да га замене колосалном бронзаном фигуром Фрање Јосифа, која је након рата пронађена на једном савском шлепу и претопљена у звона за православне цркве, од којих је највеће поклоњено цркви Ружици на Калемегдану.
Само је једна од скулптура с композиције, она слепог гуслара, преживела уништавање. Била је неоштећена, једино јој је недостајао штап.
Она је након деценија које је провела у депоу Музеја града Београда, рестаурирана крајем 2020. и поново постављена на Калемегдан, недалеко од Споменика захвалности Француској тј. од места где се некада налазила.