ДОБРЕ ВЕСТИ ЗА БИЦИКЛИСТЕ: До краја идуће године 120 километара стаза у Београду

- Када претичу на градским улицама, аутомобили прилазе бициклистима на двадесетак центиметара. То је изузетно стресно. Поготову за бициклисте који нису највештији. А када возимо тротоарима, где се осећамо безбедније, тада се пешаци буне што им заузимамо простор - сажима Зоран Буквић, председник удружења „Улице за бициклисте”, свакодневицу београдских љубитеља ових двоточкаша.

ТЕСЛА ВАС ГЛЕДА НА АЕРОДРОМУ НИКОЛА ТЕСЛА: Отворена изложба Андреја Васиљевића Анделеиа (ФОТО)

Ово је тек део проблема са којим се суочава нешто мање од једног процента Београђана, колико их је тренутно у престоници привржено овом превозном средству. Последњи њихов протест изазвало је неуважавање предлога да се као обавеза у закон унесе бочно растојање од метар приликом претицања бициклиста.

– Аргумент за неприхватање био је да саобраћајац не може да измери то растојање, а може веома лако. Поготову када је улица широка два и по до три метра. Ту се одмах види колики је размак направио возач који претиче – сматра Буквић.

Бициклистима подједнако смета што је предложено увођење рефлектујућих прслука.

– Увођење нове мере нема смисла уколико се не поштује стара. Према нашим истраживањима, тек десет одсто бициклиста има предње бело и задње црвено светло, а ипак није било неког озбиљног кажњавања због тога – истиче Буквић додајући да је ипак највећи проблем београдских бициклиста недостатак инфраструктуре и недовољна безбедност.

Трасе које масовније користи он и други градски бициклисти налазе се у старом језгру престонице. Управо баш тај део града, на основу сугестија бициклиста, до краја наредне године требало би да добије епитет „бициклистички”. План градске власти је да 120 километара на важним саобраћајним трасама претвори у стазе за двоточкаше. Науштрб коловоза, како истиче Милутин Фолић, главни градски урбаниста, биће исцртане бициклистичке стазе и постављена одговарајућа сигнализација. Једино тамо где је неизводљиво да се пренамени део коловоза, ове стазе ће бити рађене на делу тротоара. Али, само уколико се не угрожавају пешаци, додаје Фолић. Ако ови планови заживе, за нешто више од 12 месеци бициклисти ће са уживањем моћи да крстаре улицама Савском, Немањином, Кнеза Милоша, Устаничком, Цара Душана, Калемегданом, Сланачким путем... У уличицама које повезују ове велике саобраћајнице, брзина кретања аутомобила биће ограничена на 30 километара на час, како би и тамо бициклисти били безбедни.

Овакву стазу већ је добио потес дуг 10 километара, од Аутокоманде до Бањице и од Бањице до Топчидера, а слична веза тренутно се ради између Бранковог моста и Поп Лукине и Бранкове улице.

Један од снова престоничких челника је да бицикл постане масовно превозно средство – да се њиме иде на посао, факултет, код пријатеља, у набавку... да број бициклиста већ почетком 2018. достигне пет до десет процената Београђана. Како би сан постао јава, наредне године радиће се и на спуштању ивичњака код пешачих прелаза, што је била још једна од сугестија бициклиста, али и на постављању стајалишта за бициклисте.

– Следеће године ћемо 120 таквих стајалишта уредити уз судове, општине, пијаце... Уз све објекте где је пуно људи. У наредних неколико месеци расписујемо и конкурс за оператера за систем јавних бицикала. Планирамо 150 станица за јавне бицикле чије ће коришћење у првих пола сата бити бесплатно. И то би у потпуности требало да заживи од 2018 – уверава Фолић.

Стратегија града је да приоритет добију пешаци и бициклисти, а тек онда јавни превоз и на крају аутомобили.

– На Новом Београду имамо мрежу, али тек када се споји са старим делом града имаће пун смисао – закључио је Фолић захваливши урбанисти Јану Гелу, чије су препоруке и савети уграђени у овај план.

Највише страдају у предграђу

У приградским насељима бицикл се чешће користи као превозно средство и више је у контакту са осталим возилима. – Бициклисти и пешаци највише „блиских сусрета” имају на Ади Циганлији и код СЦ „Милан – Гале Мушкатировић”

У првих десет месеци ове године ниједан возач бицикла није погинуо, повређено је 86, од чега 21 дете. У истом периоду прошле године смртно су страдала тројица бициклиста, а повређен је 121, указује Драган Богосавац, начелник Саобраћајне полиције у Београду.

– Свима нама је натеже пала смрт деветогодишњег дечака који је погинуо у Младеновцу, када је пао са бицикла и то док је седео на управљачу. До „блиских сусретања” бициклиста и пешака не долази често, али и када дође углавном је реч о лакшим повредама пешака. Такви судари најчешће се дешавају на Ади Циганлији и код СЦ „Милан – Гале Мушкатировић”, док бициклисти највише страдају у приградским насељима, где бицикл користе као превозно средство – каже Богосавац додајући да за њих важе иста правила као и за друге возаче. У случају да саобраћајна полиција заустави пијаног бициклисту, он пролази алкотест, против њега се пише одговарајућа пријава, одређује новчана казна, а по потреби се води и на трежњење у станицу.

– Ретко се, ипак, дешава да полицајци зауставе бициклисте који су у алкохолисаном стању. Колико их има не може се тачно рећи јер се бициклисти воде у заједничкој евиденцији са осталим учесницима који начине прекршај – објашњава Богосавац.

Бициклисти, како каже, највећи број прекршаја начине приликом кретања.

– Такви прекршаји највише се дешавају на аутопуту и то на подручју Вождовца, Савског венца и на Новом Београду. Наш циљ је да такве несавесне возаче склонимо са аутопута, а не да им наплатимо казну – каже Богосавац и напомиње да готово у 90 одсто случајева саобраћајци контролишу бициклисте само када дође до саобраћајне незгоде, а у њој учествује возач двоточкаша.

Као и за све шофере, и за бициклисте постоје правила која морају поштовати.

– Возач бицикла не сме да се креће бициклистичком стазом брзином већом од 35 километара на час, мада нам је проблем да то прекорачење утврдимо јер се оно не може мерити радаром. Ми можемо да интервенишемо ако бициклиста не држи руке на гувернали, уколико има слушалице на оба увета, ако склања ноге са педала, када се закачи за неко друго возило или када носи предмете који могу да ометају у току вожње – објашњава Богосавац.

Законом је предвиђено и да дете млађе од 12 година не сме да управља бициклом на јавном путу. У зони школа може да се вози и деветогодишњак. У пешачкој зони бициклом може да управља и дете млађе од девет година, али ако је под надзором особе старије од 16.