Доказано која је најоптерећенија линија у Београду: Истраживање открива која је највећа мана градског превоза
У Београду данас саобраћа готово 500 линија јавног градског, приградског и локалног превоза, али се истовремено бележи раст броја путничких аутомобила на улицама.
Професор Саобраћајног факултета Предраг Живановић изјавио је за Радио-телевизија Србије да истраживања показују како путовање јавним превозом траје између 30 и 50 одсто дуже у поређењу са вожњом приватним аутомобилом, што додатно утиче на пад интересовања грађана за ову врсту превоза.
Гостујући у емисији Београдска хроника, Живановић је навео да су студије спроведене пре четири до пет година показале смањење броја корисника јавног превоза.
Тај тренд, како објашњава, делом је последица периода након пандемије коронавируса, али и пораста степена моторизације становништва. Према последњим подацима, најоптерећенија је била линија 95, која повезује различите делове града са Новим Београдом.
Један од кључних проблема, сматра Живановић, јесте то што је шински подсистем потиснут, док је окосница система постао аутобуски превоз. Иако је флексибилнији када је реч о изменама траса, аутобуски саобраћај има ограничења у погледу капацитета, комфора, брзине и утицаја на животну средину.
Говорећи о унапређењу система, истакао је потребу за већим учешћем трамвајског саобраћаја и градске железнице, која тренутно има занемарљив удео – користи је тек око један одсто путника. Такође, наглашава да је неопходно обезбедити приоритет јавном превозу у жутим тракама и на раскрсницама, уз бољу координацију семафора, како би се повећала поузданост и скратило време путовања.
- Ако је јавни превоз спорији од аутомобила и до 50 одсто, то свакако делује дестимулативно на путнике - упозорава Живановић.
Када је реч о истраживањима, професор објашњава да се потребе грађана испитују анкетама, што представља субјективан метод, док је бројање путника објективнији показатељ. У возилима се користе аутоматски бројачи који региструју уласке и изласке путника, што је традиционалан и поуздан начин прикупљања података.
Последње систематско бројање путника у градском превозу спроведено је 2015. године, док је у приградском и локалном обављено 2016. Тада је регистровано око два милиона вожњи дневно, а процене су говориле да око 800.000 грађана свакодневно користи јавни превоз.
Живановић напомиње и да је велики број возила опремљен аутоматским бројачима, али да ти подаци нису адекватно повезани са системима управљања, те се њихов пуни потенцијал и даље не користи.
Србија Данас/РТС
