Горан Весић: Могуће је да Ђилас мисли да је политичару дозвољено све
Градски менаџер одговара будућем опозиционом кандидату за градоначелника Београда
Могуће је да се неко ко је буквално упропастио Београд, довео га на ивицу банкрота, уништио јавна предузећа и увео бахатост у политику, поново кандидује за неку јавну функцију. Могуће је јер ово је слободна и демократска земља. Али није нормално.
Прочитајте и:
Могуће је да Ђилас, који је као бивши градоначелник Београда оставио дуг према пензионерима од скоро 240 милиона динара, сада покушава да политички профитира на нашим најстаријим суграђанима. Могуће је да о пензионерима прича особа која им је дуговала два милиона евра, а чији је дуг исплатила садашња градска власт. Али није нормално. Ђилас је био део погубне економске политике Бориса Тадића која је уништила Србију задуживањем по зеленашким каматама од преко 7 одсто. Да није било тога не би Александар Вучић морао последњих година да спроводи тешке економске мере које су довеле до опоравка државних финансија.
Могуће је да Ђилас, који је дуговао трудницама накнаду до пуног износа зараде од скоро 389 милиона динара, накнаду породиљама у износу од 6,3 милиона динара, помоћ деци која се исплаћује преко Градског центра за социјални рад у износу од 11,4 милиона динара и социјално угроженим грађанима на име једнократне новчане помоћи скоро 124 милиона динара, сада прича о накнадама за породиље. Могуће је али није нормално. Није нормално да прича о томе како је накнада за породиље износила 50 хиљада динара, а да се при том не каже да се са исплатом каснило и дуже од годину дана. Град Београд данас исплаћује једнократну новчану помоћ за новорођено дете у износу од 10 хиљада динара и то право имају све породиље без обзира на број деце, чиме се омогућава да преко 17 649 беба добије ту помоћ.
На све начине покушава да појача рекламу пред кампању: Ђилас преузима "Сенке над Балканом"?
Социјално угрожене породиље добијају још 25 хиљада динара, што чини укупно 35 хиљада динара помоћи при рођењу детета од Града Београда. Ранијим, Ђиласовим одлукама, том врстом помоћи било је обухваћено око 3 500 породиља, док Град Београд данас покрива више од 14 000 хиљада нових мајки. И да не заборавим, измирили смо сва дуговања Града Београда која нам је оставио Ђилас, према трудницама, породиљама, деци и социјално угроженим грађанима. То је нормално. Као што је нормално и то што на данашњи дан не дугујемо ниједан динар тим женама. Плаћамо обавезе тачно у дан и за разлику од Ђиласа их не лажемо. Оно што обећамо платимо. Боље је да примају 35 хиљада динара редовно него да свако новорођено дете у Београду добије обећање да ће једног дана неке наредне године добити 50 хиљада динара и скоро 700 евра коцкарског дуга по глави детета, јер за толико је Ђилас задужио сваког Београђанина.
Могуће је да Ђилас мисли да је у реду то што су укупна дуговања града за социјалу, рачунајући неплаћене субвенције јавних предузећима, последњег дана 2013. године износила 5,3 милијарди динара што су два годишња буџета градског секретаријата за социјалну заштиту. Могуће је али није нормално. Као што је нормално да се беби пакети праве од донација друштвено одговорних компанија како се то данас ради. Могуће је да Ђилас мисли да је у реду што је ове пакете финансирао из кредита на који и данас плаћамо затезну камату. Ја стварно мислим да то није нормално. А да је могуће Ђилас је показао.
Нормално је да смо као градска управа покренули једну од првих иновативних услуга - лични пратилац детета. Она се пружа без прекида почев од 2014. године, бесплатна је за све родитеље, а тренутно ту услугу користи 330 деце и младих са сметњама у развоју. Нормално је да смо покренули и услугу персоналног асистента коју сада користе 52 особе са инвалидитетом, а која се пружа од 2016. године. Могуће је да то Ђиласа није интересовало док је владао Београдом јер ту нема довољно гласова а ни пара. Могуће је али није нормално.
Могуће је да Ђилас мисли да је добро што је купио 200 аутобуса страног произвођача. Могуће је да је то било веома корисно за њега и његове сараднике јер је сваки аутобус пољског произвођача Соларис био скупљи за 55 хиљада евра од домаћег аутобуса, што значи да је Граду Београду нанета штета од 11 милиона евра. Могуће је али није нормално. Нормално је да се аутобуси купују у домаћој фабрици Икарбус. Ми смо у Икарбусу купили 30 зглобних и 60 соло аутобуса и та фабрика ради захваљујући Граду Београду. Кроз јавно-приватно партнерство Град је ангажовао још 424 аутобуса, не старија од четири године и додатно још 254 аутобуса за приградска насеља. Могуће је да Ђилас мисли да је било боље да је ових 768 аутобуса купљено ако је могуће на кредит и то од произвођача код кога је сваки за 55 хиљада евра скупљи. То је у складу са оним што је радио годинама у граду. Нормално је да је потписивањем тих уговора смањена цена по километру коју плаћамо приватницима и да је тако уштеђено 240 милиона динара годишње. А да је код Ђиласа промена става врло лако могућа потврђује чињеница да је крајем октобра 2013. године, када му је изгласано неповерење у Скупштини града Београда, нудио Влади Србије да Београд купи аутобусе ФАП-а. Сетио се домаћих произвођача тек када је био смењен. Све је то могуће али није нормално.
Могуће је да Драган Ђилас, који је као министар Коштуничине владе задужен за национални инвестициони план учествовао у доношењу владиних одлука за изградњу спалионице на депонији Винча, данас то критикује. Могуће је да исти тај Ђилас 2014. године на Славији промовише пројекат музичке фонтане и најављује викендом заустављање саобраћаја како би народ уживао у њој, а данас напада тај пројекат. Могуће је да тајкун Ђилас данас прети страним инвеститорима да више неће моћи да граде зграде и тржне центре као што нису ни могли док је он владао Београдом, а 12. марта 2009. године је у Кану као градоначелник Београда промовисао макету Мишковићевог пројекта "Град на води". Могуће је да је у августу 2013. године хвалио пројекат "Београд на води", док се надао да ће остати градоначелник, а данас исти тај пројекат напада.
Могуће је да док је био градоначелник није одлазио на Прајд и није обезбедио услове за његово одржавање, а данас када се одржавају чак две такве манифестације годишње слушамо његову накнадну памет како је то добро за Београд. Могуће је да је расељавао Роме на такав начин да је Србији било обустављено финансирање реконструкције Газеле и да смо ми ове године заједно са ЕУ сместили 169 ромских породица у пристојне станове и куће. Ако се сећа то су оне исте ромске породице које дивљачки уз помоћ полиције раселио и оставио их да осам година живе у контејнерима. Могуће је да се Ђилас и у овом случају накнадно опаметио и да сада верује да због њега Град Београд добио награду за инклузију. Могуће је да сада критикује реконструкцију Славије, Булевара ослобођења и Рузвелтове улице, а да је заборавио гужве које је направио у Београду када се 2009. године реконструисала Газела тако што су четири траке истовремено биле затворене. Све је то могуће али није нормално.
Могуће је да Ђилас мисли да је политичару дозвољено све, па да тако нема разлике између јавног и приватног интереса. Могуће је јер је као државни функционер основао приватну спортску телевизију која је радила са губитком, а потом је продао државном Телекому за милионе евра. Реците ми једну демократску земљу у Европи где би то било могуће? Могуће је да је као државни функционер заједно са тајкуном Мишковићем имао своје новине. Могуће је да му је као државном функционеру било дозвољено да има монопол на медијском тржишту Србије и тако директно утиче на уређивачку политику медија. Могуће је и да као државни функционер послује са компанијама којима због тога нуди погодности у граду као што је радио са Теленором. Могуће је да његове компаније од како је државни функционер зараде десетине милиона евра.
Могуће је и да 2001. године обилази државне компаније, позива се на тадашњег премијера Ђинђића и прича како му је нудио да буде председник Извршног одбора странке, а да потом исти тај Ђинђић као премијер поднесе кривичну пријаву против њега. Могуће је и да данас Вучића изједначава са Милошевићем, а да је 2000. године одбио да ради кампању за ОТПОР. Могуће је али није нормално.
Дакле, могуће је да Ђилас поново жели власт не би ли поновио своју бајку. Није нормално да мисли да је четири године било довољно да му све заборавимо.