ГРАД СВЕТЛА, СУНЦА И БУДУЋНОСТИ: Настанак Новог Београда крије чаробне тајне које многима нису познате (ФОТО)
Само три године после Другог светског рата, 11. априла 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда и у пролеће 1948. на левој обали Саве почело је да се гради насеље окружено са свих страна песком и мочварним тлом.
Идеја за оснивањем Новог Београда родила се још у предратном периоду, између два светска рата, када су почеле да се стварају идеје и урбанистички планови о изградњи града на левој обали Саве, између Земуна и Београда.
НАМЕЊЕНО СВИМ МАЛИШАНИМА: Завршава се уређење Платоа Раше Попова (ФОТО)
Весић: Инвеститори верују у Београд, продато 1.850 квадрата земљишта на Дедињу!
Када је почело да се помиње насеље Нови Београд?
Први историјски траг о насељавању територије садашњег Новог Београда води у време турске владавине. Крушевски поменик (1713) бележи да је село Бежанија постојало 1512. године, тада је имало 32 дома, да би се до 1810. њихов број увећао на 115 домова.
У 18. веку становништво је било искључиво српско, после победе и одласка Турака, за време Аустро-Угарске, досељавају се и друге националности, од којих је највише било Немаца, Мађара и Хрвата.
Између два рата, у суседству села Бежанија никли су Ново насеље и Старо сајмиште. Још 1923. био је изграђен први урбанистички план који је предвиђао да се Београд прошири и пређе на леву обалу Саве, међутим, услови нису дозвољавали да се та идеја оствари.
Само три године после Другог светског рата, 11. априла 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда и у пролеће 1948. на левој обали Саве почело је да се гради насеље окружено са свих страна песком и мочварним тлом. Објекти су ницали једни за другим, а четири године касније, односно 1952. године је основана општина Нови Београд.
Претворен у највеће градилиште у земљи, овај део Београда је неочекивано брзо постао "град у граду".
По броју становника Нови Београд је најмногољуднија општина у Југославији, иако је дуго сматран највећом спаваоницом у Србији, по урбанистичкој поставци која је заснована на међународним идејама, архитектури интернационалног духа, Нови Београд носи титулу јединственог града "светла, сунца и будућности".
За Нови Београд можемо рећи да је драж целе једне епохе, њене естетике и етике, и на најбољи начин илуструје квалитете и мане архитектуре тога времена. Само у прве три године кроз фронтовске и омладинске радне бригаде прошло је око 200 хиљада његових градитеља, што средњошколаца, студената, радника и инжињера из свих крајева некадашње Југославије. Најбројније међу њима биле су сеоске бригаде из Србије. Радило се и дању и ноћу, али оно што је најзанимљивије и што одвлачи пажњу јесте то да се радило без технике.
Наиме, ручно је сејан песак и мешан малтер, а коњска запрега је преносила тежи материјал. Пре самог почетка градње, мочварно земљиште је насипано песком из Саве и Дунава да би се издигло изнад плавних речних и подземних вода, а на тој ледини, по узору на Корбизјеове градове, никла је модерна урбана целина.
Корени овог града дубоки су, корени су који са собом носе дах савремене архитектуре, широке булеваре, најдужа и најлепша шеталишта, узводно или низводно низ реке, спајају не спојиво, спајају ушће Саве у Дунав.Нови Београд данас има више од 200 солитера и шест стотина великих стамбених објеката. Један од најпознатијих је "Западна капија Београда" са два небодера спојена мостом на врху.
Већина здања сведочи о стамбеном монументализму. Приземне, породичне куће могу да се нађу једино на Бежанијској коси и Лединама које су шездесетих година тамо биле привремено, а затим прерасле у стално насеље. Преосталих око 80.000 новобеоградских станова смештено је у вишеспратним стамбеним блоковима.
На списку првих градитељских успеха били су Палата федерације, са око 75.000 квадратних метара корисног простора, Студентски град и први стамбени павиљони у Тошином бунару, на месту садашње месне заједнице "Павиљони". Од касније подигнутих репрезентативних објеката требало би поменути Међународни конгресни, културни и пословни "Центар Сава". Генекс-апартмане, зграду "Југопетрола", хотеле "Хајат" и "Континентал", највише категорије, са салама за велике пословне скупове, игралиштима, базенима, ресторанима и паркинзима. Читав простор је испресецан модерним саобраћајницама у дужини од 160 километара.
Оно што је млађој генерацији постао симбол када се спомене Нови Београд је изградња спортско-пословне хале "Београдска арена", која је највеће на Балкану и чији капацитети могу примити 20.000 гледалаца.
Са уредним травњацима, бројним дрворедима, парковима и пошумљеним платоима, Нови Београд је општина са највише зеленила. Поред обале Саве и Дунава уређена су шеталишта. У "Парку пријатељстава" на Ушћу шуми стотинак платана - симбола мира. У мају 2008. године отворена су два нова парка у Новом Београду, "Парк дугиних боја" на Бежанијској коси, за особе са посебним потребама, и "Републике Српске" на Старом сајмишту, између Старог железничког моста и "Газеле".