''ГРАЂАНИ, ЧУВАЈТЕ СЕ КИСЕЛЕ МАГЛЕ'' Пулмолог објашњава какве су последице загађеног ваздуха у престоници
Вест да се Београд годинама уназад буди као најзагађенији град на планети више није новост
Вест да се Београд годинама уназад буди као најзагађенији град на планети више није новост, али последице удисања таквог ваздуха за многе грађане су и даље непознаница, посебно када је стање погоршано због киселе магле и ниских облака који задржавају чађ и прашину у приземном слоју.
ОРЛ специјалиста открива: Ако дуго НОСИТЕ МАСКУ, ово морате да знате!
СРПСКИ ГРАДОВИ У ЉУБИЧАСТОЈ ЗОНИ ЗАГАЂЕЊА: Ваздух опасан по здравље у четири града - индекс ишао и до 290
КУЋНА ЛОЖИШТА И НЕКВАЛИТЕТНА ГОРИВА ИЗВОР ЗАГАЂЕЊА: Које је све мере Београд предузео да смањи загађење ваздуха
Пулмолог примаријус др Татјана Радосављевић рекла је да у зависности од тога шта се све налази у загађеном ваздуху, тај утицај може бити директан и и индиректан.
- Две значајне супстанце које чине аерозагађења су сумпор-диоксид и азот-диоксид, који са кондензованом паром која чини маглу, чине јаке киселине, као што су сумпорна и азотна киселина, једне од најјачих киселина. Зато почињу да нам цури нос, сузе оче, да нас пеку очи, да осећамо да не можемо да удахнемо довољно ваздуха - објаснила је др Радосављевић.
Таква једна ситуација је, како је додала, забележена у историји Енглеске 1952. године, када је за четири дана због те киселе магле више хиљада људи у Лондону умрло од последица аерозагађења.
Међутим, учесник у загађењу је и азот, али и тзв. ПМ честице прашине које долазе до најситнијих делова плућа, иду до срца и мозга и одговорне су за многе хроничне болести, срчане болести, коронарне сметње и Alchajmerovu болест.