ИНТЕРВЈУ Горан Весић: Београд наставља са променама и корача у бољу будућност

Београд је потпуно измењен протеклих неколико година и оно што је најважнија ствар јесте управо промена правца у ком се развија град. До сада, од када је Београд први пут урбанизован, 1967. године када је донет први урбанистички план, а и пре тога када је почео да се претвара из оријенталне вароши у модерни европски град, град се ширио према својој периферији. Ширење према периферији је с једне стране добро, а с друге стране изискује доста средстава. Како ширења према периферији углавном нису у складу са урбанистичким плановима, онда морате да градите нову инфраструктуру како бисте грађанима подмирили њихове потребе, као што су: канализација, вода, пут, јавни превоз и стално је потребно новца, а немате довољно новца ни за постојећу инфраструктуру и то је био један од проблема Београда. Ми смо преокренули правац развоја Београда, окренули смо га ка рекама и сви наши велики пројекти су тамо. То су пројекти попут "Београда на води", који је највећи пројекат, "Макишко поље" на десној обали Саве, "Блок 18" на левој обали Саве, "Трећи Београд" између Панчевачког и Пупиновог моста, а биће рађени пројекти и на делу од Луке Београд до Аде Хује. Пројекти на рекама нам омогућавају да тамо где већ постоји инфраструктура, само појачамо постојећу и да нам остане више новца за градњу нове у деловима града где то недостаје. Резултати су видљиви, до четири пута је повећано улагање у приградска насеља, градимо канализациону мрежу и путеве тамо где их до сада није било или су били у јако лошем стању. То је најважнија ствар која показује колико се Београд променио, а друга ствар која се види голим оком јесте то да је Београд град кранова. У овом тренутку имамо преко 300 до 400 активних градилишта, где сигурно има једно 70 кранова. Када смо дошли 2003. била су три градилишта и нисмо имали кранове у Београду. Данас не може да се нађе грађевинска фирма, радници, зато што су сви запослени, а то говори да се у Београду гради. Београд је град који се битно променио, како се мења и Србија, а он се мења и брже јер подразумева 40 процената БДП-а Србије и све велике инвестије прво стижу у Београд. 

Грађанима ће највише променити живот метро, то је кључна тачка са којом Београд постаје метропола, јер ће омогућити да се из различитих делова града лако и брзо превозе. Београд није велики град, али има одлику свих метропола, а то су саобраћајне гужве. У последње три године у Београду има 50.000 нових аутомобила, то јест региструје се 4000 аутомобила месечно што представља пораст аутомобила сваке године између 5 и 7 посто. То говори и о расту животног стандарда и о томе да ће бити све више аутомобила и да је важно обезбедити алтернативни и адекватан превоз. Када причамо о метроу, не причамо само о две линије метроа, већ и о четири линије БГ воза које су саставни део београдског метроа. Када завршимо метро, грађани ће моћи да кажу да живе у метрополи и тада ће на пример људи из Младеновца имати на сваких 10 минута воз за Београд и могућност да онда преседну на неку линију метроа. Уложили смо огроман напор да тај пројекат покренемо са мртве тачке. Радимо све да до краја 2020. године почнемо са изградњом прве линије метроа. Важна је и обилазница око Београда, која је скоро већ завршена, сада је тренутно полу-обилазница, јер фали део око Винче и ка Панчеву, али већ улазимо у фазу да смо при крају радова. Београд на води је пројекат који би пожелео сваки град у Европи и није он само запослио нашу грађевинску снагу  и повукао друге да инвестирају у наш град, већ је променио имиџ, перцепцију Београда и Србије у свету. Промењена је слика коју су странци имали о нама, сада је то град у којем се гради, што показује да се ситуација променила и да нас не памте по ратним дешавањима. Слика се променила и сада имамо ситуацију да ако је неко решио да инвестира 3,5 милијарди и неко други ће доћи да инвестира 100 милиона, сада страни инвеститори чекају у реду тражећи локације у Београду. Оно што је међу најзначајнијим стварима јесте и то што се град хуманизује, више је за људе. Били смо некада град који није био намењен људима, а хуман град значи да имамо уређене паркове, обданишта, игралишта, пет зону, бициклистичке стазе, урадили смо 20 километара тих стаза, а у плану је још 100 километара, али и пешачке зоне. Град је сада прилагођен људима и задовољни су, а и идемо ка томе да сви кажу "мени је лепо да живим овде". Доста смо урадили, али радићемо још на хуманизацији Београда, да не буде незадовољних грађана који немају где да шетају, не могу да нађу паркинг или нешто томе слично. 

Није могло брже, али наравно увек се може говорити о томе да су неки радови могли да се ураде брже. Мислим да смо ми покренули много различитих активности, с обзиром да је Београд дуго година био неуређен град. Познато је у каквој је ситуацији Београд био деведесетих година, био је испред Будимпеште, Букурешта, а зна се где су данас ти градови у односу на наш. Током санкција доста смо пропатили и то се заиста осетило и зато је требало много времена да град дође у ситуацију да може да се развија. Када имате ситуацију да сте заостали двадесет година, када крене развој не знате који прво проблем да решите, јер свуда је проблем, као на пример то да немамо довољно добре болнице, немамо довољно вртића, немамо довољно паркова, имамо мало игралишта, фали канализација, али да бисмо радили на томе потребан је новац и усмерење. Почели смо да решавамо проблеме, да стварамо нове основе и Београд после много времена зна правац у ком ће се развијати. Никада једна генерација не може све проблеме да реши, али успех је што ћемо будућим генерацијама оставити мање проблема. Суштина политике је да данас буде боље него што је јуче, а да сутра буде боље него данас и ништа друго није важно. 

Сваки грађанин мора више да брине о свом граду, да га не прљамо, да будемо љубазни према комшијама, да плаћамо своје обавезе на време, да поштујемо свој град. Довољно је да то уради сваки грађанин  и биће нам свима боље. Није у реду да на пример Град Београд очисти дивљу депонију и да се она на истом месту појави поново и да грађани буду неодговорни по том питању. Требало би да више показујемо да волимо свој град, не само речима већ и делима. 

Надам се да хоће, јер према нашим проценама, нешто преко 47 одсто грађана користи градски превоз. То показује да велики број грађана користи градски превоз, али мали број њих плаћа исти и то је проблем. Ми трошимо 27 милијарди за градски превоз, а од тога 9 милијарди долази од наплате карата, то значи да директно из буџета дајемо 18 милијарди тј. 150 милиона евра иде за субвенцију превоза. Тај новац припада свим Београђанима, тако да онај ко не плаћа карту у самом превозу то после плати кроз буџет града, али људи то очигледно не разумеју. За тих 150 милиона евра ми бисмо могли да купимо скоро 700 аутобуса и обновимо скоро цео возни парк, можемо да изградимо 75 школа,  75 вртића, да изградимо десетине километара канализације и због тога што Град даје новац за градски превоз, зато нема пара за остале пројекте. То је директна последица неплаћања превоза. Нигде у свету градски превоз није профитабилан, али нигде се и не дотира две трећине новца, већ много мање. Донели смо одлуку да узмемо кредит од 35 милиона евра, а ГСП ће дати 10 милиона и за тих 45 милиона купићемо између 210 и 230 аутобуса и они ће се појавити на улицама града до септембра. Други корак је да људи почну да плаћају карте, а пошто послодавац мора да вам уз плату исплати и превоз, уколико тај новац добијате на руке, сваки запослени ће морати да донесе доказ колико је новца потрошио за превоз. То може да буде јавни превоз и не мора, може да буде и такси рачун, рачун за бензин, али доказ мора да постоји. Држава је ту исплату ослободила пореза и наменила за превоз, тако да се она и мора употребити у те сврхе и то ће повећати број оних који купују маркице.  На крају децембра смо имали 718.000 запослених, а само 140.000 је купило маркицу, а око 250.000  се шверцује. 

Број на листама варира, али ове године урадићемо 11 монтажних вртића и купићемо један вртић у Водоводској улици, а један ће се градити у улици Војводе Степе. Имаћемо 13 нових вртића и то је намењено за око 3.300 деце што је велики искорак и никада се није десило у новијој историји Града Београда да се у току једне године изгради толико вртића и за толики број деце. Ми као Град дајемо део новца за субвенционисање деце која су у приватним вртићима  и једина смо локална самоуправа у Србији која то ради. Оно што је добро јесте што приватни вртићи морају да имају исте стандарде као и државни, тако да смо пооштрили стандарде да не би дошло да се они отварају којекуда и у неадекватним просторима. Увели смо и стриктну контролу боравка деце у вртићима, јер је било ситуација да су приватни вртићи лагали и приказивали да је током лета 95 одсто деце било у вртићу, како би узимали паре од државе и то више није могуће. Идемо и ка томе да приватни вртићи купују храну од истих кухиња као што то раде државни и тиме ћемо им олакшати пословање и стимулисати их да раде поштено тај посао. 

Дале су резултате, бесправна градња је стала. Нема је више и то је био циљ тих измена. У једном тренутку смо имали ситуацију у Београду где је скоро милион квадрата било бесправно, а то је недопустиво. Систем је једноставан, ако хоћете да градите, морате да добијете грађевинску дозволу и испуните све обавезе према држави. Пошто смо забранили промет нелегалних објеката, бесправна градња је стала и сада се иде ка томе да се што више објеката легализује. Упутићемо једно писмо свима да допуне своју документацију и реше питање легализације, јер је управо циљ да они који су имали нелегалне објекте то доведу у ред и заврше процес.