Испод Трга републике се гради ово: Уз метро добијамо и подземно чудо ком се нисте надали
Између две станице метроа у Београду налазиће се музеј.
Студентски трг, тачка која данас пулсира животом, некада је био центар античког Сингидунума. Управо на овом месту, како је пре неколико дана најавио Мирослав Чучковић, градски менаџер, постоји идеја да се направи музеј. Он би се налазио између две станице будућег београдског метроа.
Чучковић је рекао да би на Тргу републике требало да се укрштају прва и трећа линија београдског метроа, а да је идеја да њихове станице буду направљене код оближњег Студентског трга и Тржног центра „Стакленац”.
У коридору који би спајао две станице, како је додао, био би изложен историјски материјал са овог простора.
Он је подсетио на подземну гаражу у Влајковићевој улици где је, између осталог, откривен и материјал из римског периода. Поред гробница, артефаката, људских остатака, на тој локацији пронађен је римски водовод. Када се заврши изградња подземне гараже, на тој локацији, како је планирано, биће оформљен архео-парк у коме ће се налазити део откривеног археолошког наслеђа.
Како је Чучковић навео, идеја је да се сва археолошка налазишта сачувају.
– У плану је да, по атинском и солунском сценарију, направимо од тога туристичку атракцију – рекао је Чучковић.
А да би се испод Студентског трга и у правцу ка Тргу републике могло много тога историјски важног открити, одавно је познато. Јер, пре шест деценија у току инфраструктурних радова пронађени су делови римског града. Због наслеђа које се овде крије стручњаци са Археолошког института су још 2014. године, када се појавила прва прича о изградњи подземне гараже на Студентском тргу, послали допис надлежним институцијама са елаборатом у којем је изнета анализа материјалних остатака античке архитектуре. Цела прича поновљена је опет 2019, а у међувремену је расписан и тендер на коме је изабрана институција задужена за истраживање овог простора. Био је то Археолошки институт. Али, нажалост, на томе се стало.
Елаборат је, ипак, остао, као и оно што се налази на око метар испод асфалта Студентског трга и околних улица.
– На месту трга и у његовој непосредној околини до сада су откривене античке терме у Академском парку, антички објекти испред Филозофског факултета, конкретно на месту платоа, локалитет Студентски трг 9 где се данас налази хотел „Сквер најн” и антички канали испред улаза у Етнографски музеј. Испод окретнице налазе се изузетно очувани зидови високи метар са нетакнутим римским подовима и зидовима. Они нису археолошки истражени иако су откривени 1989. године. Ако се генерално узме у обзир археолошка слика, овде се можда могу видети и остаци турског гробља, мезарлика, где су погинули турски борци у борбама око Београда. Мезарлик се простирао све до Змај Јовине и Кнез Михаилове улице – објашњава др Стефан Поп-Лазић, научни сарадник Археолошког института.
Он истиче да се преко Студентског трга протезала једна од главних улица. Она је водила од данашње Влајковићеве, преко Доситејеве, Змај Јовине, Васине, избијала ка Узун Мирковој и скретала у Рајићеву.
– Тај пут откривен је приликом изградње Тржног центра у Рајићевој. Он је уводио античког човека кроз капију која се налази на месту данашње Градске библиотеке у војни логор. На платоу код Филозофског факултета откривена је велика грађевина из трећег века наше ере која има три апсиде и систем подног грејања, ту су пронађени остаци из најстарије фазе Сингидунума с краја првог и раног другог века где су се грађевине правиле од плетера и лепа, односно прућа и земље – прича Поп-Лазић и истиче да је Архитектонски институт пре неколико година инсистирао на критеријумима који су се морали поштовати на изградњи тада предвиђене гараже.
А један од њих био је и да се у пројекту мора предвидети презентација античке архитектуре. Он је истакао да, ако се у обзир узме само Балкан, такав пример постоји у центру Софије, где је у току изградње метроа откривен део античког периода.
– Исти примери постоје и у Солуну, Константинопољу, односно Истанбулу, али и у Сремској Митровици где је градска кафана подигнута над базиликом Светог Димитрија из петог века – нагласио је Поп-Лазић.
На простору Студентског трга и у његовој близини до сада је откривено 18 археолошких локалитета.
Неки од њих су:
– У Улици браће Југовића 1 (Природно-математички факултет) 1954. године пронађени су остаци римских зграда и римски гробови из прве и друге половине трећег века,
– У Академском парку од 1968. до 1969. пронађени су остаци одлично очуваних терми из трећег века, које су једно време биле изложене у парку, а затим су конзервиране и затрпане земљом,
– Студентски трг (окретница јавног превоза). У току градње топловода откривени су делови римске архитектуре и зидови украшени фрескама,
– Испред Филозофског факултета 1972. пронађени су делови кућа од прућа и блата и зграда са подним грејањем из раног другог века и половине трећег.
