ОВО СУ КРИТИЧНЕ ТАЧКЕ У БЕОГРАДУ: Гужве током целог дана

Без обзира да ли су у току неки радови, или је једноставно почела киша, поподневни или јутарњи шпиц, или је био неки судар, одређене престоничке саобраћајнице по правилу су увек пребукиране. Па чак и онда када на први поглед нема разлога за то.

У својеврсне црне саобраћајне тачке, не због удеса, већ због константних гужви, спадају скоро сви мостови у престоници и њихови прилази, Аутокоманда, Булевар деспота Стефана, Кнеза Милоша и у наставку Таковска, аутопут од Новог Београда ка Душановцу...

Зашто је то тако и да ли постоји начин да се растерете ове саобраћајнице, али и да се смањи број возила?

- Мали капацитет мостова, односно прилазних путева, главни су разлози честих застоја на појединим саобраћајницама - каже професор Милан Вујанић, саобраћајни стручњак, уз напомену да је то ипак, само један од разлога.

Газела

Као по правилу, сваког јутра и током поподневних сати, велики број возила прелази преко Газеле, где се често стварају гужве. Ујутро је тешко проћи ка Новом Београду, док се у поподневним сатима, колоне возила стварају ка старом делу града.

- Газела је пројектована за 10.000 аутомобила, и планирали су да ће за десет година бити 20.000 возила, али је за то време број возила порастао на 50.000, а сада има и преко 100.000. Због тога је нормално да Газела не може да пружи одговарајући ниво услуге, јер су планери погрешили - каже професор Вујанић и додаје да је због великог броја возила, забрањен проток тешких камиона, који морају ићи преко обилазнице. Када би и они били овде, према његовим речима, просто би било немогуће возити.

Газела је само делимично растерећена изградњом Моста на Ади.

Аутокоманда

Сваког јутра, као по правилу, велики број возила из општина Раковица, Вождовац, али делом и Звездаре, слива се ка Аутокоманди, која је тачка одакле се иде ка ужем центру града и Новом Београду.

Због великог броја аутомобила, који пролазе овом саобраћајницом, велике колоне су увек на улазу и излазу са ове саобраћајнице, а све због критичне проточности.

- Постоје саобраћајне технике које немају везе са грађењем одређене саобраћајнице, а које се користе да би се искористили постојећи ресурси на прави начин - каже Вујанић и додаје да би се ујутру могле користити три траке ка граду, а две ка излазу из центра, док би супротно могло важити поподне, на тај начин прилагођавајући саобраћајницу, потребама грађана.

Бранков мост

Угао два булевара, Николе Тесле и Михајла Пупина, по правилу је загушен, чак и када је реч о викендима, а разлога је неколико.

- На Бранковом мосту постоје семафори и са једне и са друге стране, који смањују проточност возила и самим тим стварају се гужве - каже професор Вујанић.

Поред тога, близина тржног центра, али и мањи судари на самом мосту, могу створити велике колоне.

- Велики напредак урађен је на овом мосту постављањем камера, које су омогућиле да само градски превоз користи жуте траке. Међутим, у Бранковој улици и једна жута трака је мало јер од прошле године овом трасом пролази рекордан број аутобуса, а гужве се редовно стварају на станицама, као и у Теразијском тунелу - додаје Вујанић.

Цвијићева

Последњих година све већи чепови су почели да се стварају и у Цвијићевој улици, у коју се сливају возила са свих страна. Она је посебно на удару откако су почели радови на реконструкцији "четири булевара" (Краљице Марије, 27. марта, Џорџа Вашингтона и Цара Душана), а по свему судећи тако ће и остати све док у августу 2020. године не буде комплетно завршена деоница од Вуковог споменика до Калемегдана.

Кнеза Милоша и Таковска

Најзначајнија саобраћајница за улазак аутомобила у ужи центар града свакако је Улица кнеза Милоша из правца Мостара и Дедиња, односно Таковска улица, за све који долазе са леве обале Дунава и општине Палилуле, али и неких других. Због тога су овде колоне сталне, а у одређеним деловима дана се мења и број трака у смеровима. Иако увек препуне аутомобила, ове саобраћајнице су доста проточне. Међутим, радови, шпицеви, али веома често и киша, успоровају њихово функционисање.

- У ужем центру града, свуда по Европи се спречава улазак возила у централну градску зону - каже кратко професор о овој саобраћајници, вероватно водећи се идејом да би број возила у ужем центру града требало бити смањен и ограничен.

Улица Теодора Драјзера

Изградњом Моста на Ади отворена је могућност да се преко некада не толико прометне Улице Теодора Драјзера, директно дође до Новог Београда, односно Дедиња. Сада је ова улица једна од највећих уских грла у престоници.

Проблема, међутим, има и у другим деловима града, Булевару деспота Стефана, Карађорђевој, на прилазу Панчевачком мосту, у Булевару краља Александра, Смедеревском и Батајничком путу, Славији...

Закон минимума

Како објашњава професор Вујанић, проток саобраћаја на одређеној саобраћајници зависи и од броја укључења, односно њихове најкритичније деонице.

- Капацитет одређене саобраћајнице је онолики колико је најкритичнија деоница има, односно закон минимума - каже професор.

То у пракси значи да је проточност на пример Газеле, онолико колико и најкритичнија деоница, односно неко од укључења.