Кухињски сунђер прљавији од контејнера
Истраживање које је спровела лабораторија ЈКП "Градска чистоћа" показује да београдски контејнери, очекивано, нису чисти, али и да је кухињски сунђер који се свакодневно користи у домаћинствима победник у надметању предмета који су најзагађенији микроорганизмима.
Током истраживања запослени у лабораторији ЈКП "Градска чистоћа" анализирали су узорке узете са 1.000 београдских контејнера непосредно пре и после прања ових судова за одлагање отпада. Добијене налазе упоредили су са резултатима анализе узорка кухињског сунђера и бриса узетог са женске ташне. На једном од 1.000 контејнера забележена је бројност колонија микрооганизама, већа него на осталим и то 4,5x107 (45 милиона), али кухињски сунђер са 7,5x107 (75 милиона) ниједан контејнер није успео да надмаши.
Док налаз бриса женске ташне потврђује да је овај предмет чистији од сунђера и неопраног контејнера, али број колонија забележен на њој најприближнији вредностима забележеним на контејнерима после њиховог прања врућом водом. Тада је бројност колонија износила само 2x102 (200).
Драстичан пад бројности микрооганизама после прања контејнера само врућом водом, без детерџента, говори о томе да ће се акцијама прања београдских судова за отпад, при чему се иначе користе детерџенти, али без сапунице, подићи ниво чистоће на много виши, иако доказано контејнери нису најпрљавији предмет са којим суграђани свакодневно долазе у контакт.
Просечна бројност микроорганизама на београдским контејнерима износи 3,2x104 (32.000), а анализма су изоловани микроорганизми из родова bacillus-a, staphylococcus и streptococcus, као и на кухињском сунђеру и ташни, док је разлика само у њиховој бројности.
-Анализу загађености контејнера спровели смо да бисмо видели да ли и колику учинковитост прањем судова остварујемо. Сигурно смо да сад имали прилику да чујемо да је кухињски сунђер легло бактерија и гљивица, али се надам да ћемо овим анализама успети да разбијемо страх код суграђана који се плаше да ће отварањем и затварањем контејнера значајно угрозити здравље. Верујем да после одлагања смећа, не само у контејнер, већ и у свом дому, оперемо руке, јер ми се чини да је ово више психолошка ствар, али и да после отварања ташне често заборавимо да то урадимо, а као што је анализа показала, очигледно има потребе за тиме“, каже директор ЈКП „Градска чистоћа- Марко Попадић.
Он је објаснио да контејнери у Београду често остају отворени и да је најчешћи разлог за то управо страх суграђана, јер не желе да их затворе чак и када имају систем ножне папауче.
-Свакодневно се наши запослени налазе у проблему, јер ако затворе контејнере после пражњења, имамо део суграђана који негодује јер не желе да их отварају уверени да су контејнери најпрљавија ствар у Београду. С друге стране имамо део суграђана који негодује ако их оставимо отвореним, јер се из њих шире непријатни мириси или животиње луталице и птице развлаче отпад око контејнера. Наравно да контејнери, изузев после прања, неће мирисати, јер се у њих одлаже смеће, али као што видимо нису напрљавији, а акцијама прања обезбедићемо да буду још чистији. Зато после анализа које смо спровели, апелујем на суграђане да слободно користе поклопце контејнера, да наравно после одлагања отпада оперу руке и да у том случају сигурно неће угрозити своје здравље. Акцијама прања, док нам временске прилике то дозволе, ниво чистоће контејнера одржаваћемо на високом нивоу, а простор око контејнера ће бити знатно чистији уколико их после употребе затварамо- каже Попадић и истиче да се најпрљавији контејнери налазе у близини објеката који продају прехрамбене производе.