Квадрат у Београду плаћен НЕВЕРОВАТНИХ 12.000 евра: Ово је најскупљи стан продат у Србији ове године - ево где се тачно налази

Најскупља кућа продата је на територији беградске општине Савски венац, за 2,1 милион евра, а најскупље гаражно место плаћено је 77.000 евра, и то на територији Старог града.

Тржиште некретнина у Србији у првом полугодишту вредело је 4,2 милијарде евра, што представља раст од 10,1 одсто у односу на прво полугодиште 2025. а број купопродајних уговора износио је 61.343, односно 0,2 одсто више у односу на исти период прошле године. 

У овом периоду дошло је и до наставка умереног раста цена станова са годишњом стопом раста од 5,25 одсто, наводи се у саопштењу.

Куповина из кредита забележена је у 14,0 одсто уговора о промету непокретности што представља пораст од једног процентног поена у односу на исти период претходне године.  Највећи део ових средстава односио се на куповину станова а у 33 одсто уговора о купопродаји станова забележено је кредитно плаћање, што представља пораст од три процентна поена у односу на исти период прошле године када је ових уговора било 30 одсто.

Највећи део новца на тржишту некретнина инвестиран је у станове и износио је 2,5 милијарди евра, што чини 61 одсто укупно прометоване вредности. За куповину кућа издвојено је 328 милиона евра или осам одсто, за грађевинско земљиште 282,8 милиона евра, седам процената, за пословне просторе 212,9 милиона евра или пет одсто а за пољопривредно земљиште 125,6 милиона евра, односно три процента.

 Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 55 одсто.

 Београд има и највеће учешће у вредности прометованих гаражних простора, 68 одсто, пословних простора, 51 одсто и грађевинског земљишта, 50 одсто.

Војводина је предњачила у вредности промета пољопривредног земљишта са уделом од 69 одсто, као и у промету кућа, 43 одсто и викендица, 57 одсто.

У првој половини ове године, грађевинско земљиште, гаражни простори и пословни простори бележе раст и у броју купопродајних уговора и у вредности тржишта. 

Вредност прометованог грађевинског земљишта порасла је за 3,2 одсто уз повећање броја уговора за 14,9 одсто, гаражни простори бележе раст вредности за 16,8 одсто уз пораст броја уговора за 9,6 одсто, док су код пословних простора забележени раст броја уговора од 6,4 одсто и повећање вредности тржишта за 30 одсто.

Станови су и поред смањења у броју уговора од 1,9 одсто имали повећање вредности промета од 11,4 одсто. Сегмент кућа је такође забележио смањење броја уговора и то од 2,2 одсто, уз пораст вредности тржишта од 7,5 одсто.

За пољопривредно земљиште забележено је смањење броја уговора за 14,1 одсто уз повећање вредности промета од 18,8 одсто међугодишње.

Извор: Танјуг