НАЈСТАРИЈА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ОТВОРИЛА СВОЈА ВРАТА: Како изгледа живот у Богословији "Светог Саве" - Од обилне библиотеке до прелепе капеле (ФОТО)

"Библиотека је обновљена прошле године. Обновили смо и школску капелу и трпезарију, такође и учионице. У наредном периоду настојаћемо да обновимо и остатак простора који ученици користе, интернатски део где свакодневно живе и све остале делове школе", рекао је Ракочевић Танјугу.    

Библиотека Богословије сада поседује нове столове, столице и полице и ормане за књиге, за око 20.000 наслова, а део библиотечног фонда је путовао са школом скоро од њеног оснивања.     

Богословија Светог Саве ослања се на традицију краткотрајне Прве богословије у Србији основане 1810. године, и брзо угашене са Првим српским устанком.    

 Школа за свештенике је коначно почела са радом скоро две деценије касније, а након неколико промењених адреса, налази се од 1957. године у здању које је пројектоваоза интернат архитекта Александар Дероко (1894-1988).    

Говорећи о библиотеци, Ракочевић је напоменуо да су неке књиге доста старе и више нису за  свакодневну употребу, али их чувају "као неке драгоцености, што заиста и јесу".   

 У Богословији настоје да осавремене и обогате фонд библиотеке  и да на тај начин допринесу образовању ученика.  

  "Библиотека је за сада наш понос, и деца и професори радо проводе време овде. Функционална је, има топлину, атмосферу која може да помогне рад и учење", оценио је Ракочевић, који предаје литургику, Пастирско Богословље и Химнографију.  

  Мултифункционалност обновљене подрумске простране трпезарије огледа се у томе што је поред простора за обедовање, и у једном свом делу и школска капела.  

 "То је истовремено богослужбени простор и простор у коме се обедује. То можда делује мало чудно или интересантно некоме, али то је тако направљено по пројекту кога је Дероко за ову грађевину осмислио", напоменуо је Ракочевић.    

Према његовим речима, Дероко је био доста у свом раду инспирисан Светом Гором, где постоји "врло блиска повезаност између богослужења и трпезе".   

 "Претпостављам да је можда њега то мотивисало да на тај начин организује  простор. Поред тога, простор може да служи и као нека врста сале где могу да се држе предавања, трибине и тако даље. То је заиста мултифункционалан простор", напоменуо је Ракочевић.  

 У Богословији се труде да иду у корак са временом и поседује богато опремљену рачунарима информатичку собу.   

 Ракочевић је истакао да у првом и другом разреду постоји предмет Информатика, јер настоје да ученици стекну информатичку писменост, неопходну за функционисање у савременом друштву.    

"Поред тога постоји и монтажерска секција, која је добровољна. Деца се уче да креирају одређене садржаје које би могли да се пласирају на друштвене мреже, пре свега видео садржаје", додао је професор.  

 Ракочевић је открио и да је у плану да једна просторија у приземљу буде након адаптације намењена за музејски простор Богословије, где че посетиоци добити историјски осврт на развој и постојање школе, и њене драгоцености.   

 "То су старе књиге, разна сведочанства, фотографије познатих личности који су овде боравили, било као ученици, било као професори, а њих има заиста пуно", подсетио је Ракочевић.    

Према његовим речима, у школи је предавао класициста Веселин Чајкановић (1881-1946), многи академици попут Димитрија Богдановића (1930-1986) или музиколога Димитрије Стефановић (1929-2020).   

 Ту су били и бројни епископи и митрополити, као што су Свети владика Николај Велимировић (1880-1956) и Свети ава Јустин Поповић (1894-1079).
 

 У школи је тренутно око 75 ђака у интернату, чији је свакодневни живот конципиран по основним правилима по којима је на првом месту  богослужење, а одмах затим настава.   

 Осим целодневног боравка у интернату, ученици имају на располагању и одлазак у оквиру спортске секције на тренинг у оближњи спортски центар, где се могу бавити фудбалом, кошарком и другим активностима.    

"Ту су такођер разне секције, попут учења страних језика или часопис наше школе 'Растко', дакле секције које генерално помажу да њихов живот буде што квалитетнији, да стекне широко образовање које ће им користити касније у животу", рекао је Ракочевић.   

 У Богословнији Светог Саве бораве ученици од 15 до 19 година старости, који су на петогодишњем школовању, који после могу да наставе школовање на Београдском и другим универзитетима.   

 "Наши ђаци се најчешће опредељују, што је негде и логично, за хуманистичке науке, било да је то, наравно, теологија или евентуално филозофија, историја, социологија и тако даље", рекао је Ракочевић.