Након краће и тешке болести: ПРЕМИНУО дугогодишњи председник и члан Српске академије наука и уметности
Никола Хајдин преминуо је данас у Београду у 96. години после краће и тешке болести.
Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године.
Све високе пословне школе у Србији биће спојене у 14 академија: ЧЕКА СЕ ДА ВЛАДА ДА ЗЕЛЕНО СВЕТЛО!
Свечена академија поводом 50 година Факултета политичких наука вечерас у Народном позоришту
Свечана академија поводом Дана војске: Највише државно и војно руководство у Сава центру
Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник у три мандата - од 2003. до 2015. године.
Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.
Хајдин је био председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера.
Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.
Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.
Његов научни интерес су последњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.
Хајдин је био председник Југословенске групе Међународног удружења за мостове и високоградњу (ИАБСЕ) и члан сталног комитета те организације, председник Југословенског комитета Међународне уније за теоријску и примењену механику, декан Грађевинског факултета у Београду и председник Југословенског друштва грађевинских конструктера.
Поред тога, био је инострани члан Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета.
Дао је изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, као и из области Теорије танкозидних носача.
Његов научни интерес су последњих година представљали нелинеарни динамички проблеми механике, посебно изучавање удара (импакта) саобраћајних средстава на грађевинске конструкције.
ОВА АКАДЕМИЈА ИМА СВЕ ШТО ВАМ ТРЕБА ЗА ЗДРАВ ЖИВОТ: Ваше је само да ИМАТЕ ОВАЈ УСЛОВ
ОВАКО БЕОГРАД ДАНАС СЛАВИ СЛОБОДУ: Војна парада, свечана академија и полагање венаца
СРПСКИ МИНИСТАР ПОСТАО РУСКИ ДОКТОР НАУКА! Пре њега, од Срба, ову ТИТУЛУ добио још само Вучић (ФОТО)
Ови радови, претежно објављени у Швајцарској, имали су знатан утицај на званичне препоруке за прорачун мостова, посебно мостовских стубова на удар у Швајцарској.
Објавио је преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима ).
Међу његовим делима издвајају се железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981), лучна брана "Глажње" у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.
Добитник је бројних признања и награда.