Народни музеј чува благо Србије: Дигитализацијом годинама спашавају историјско наслеђе (ВИДЕО)
По угледу на светске метрополе и Београд је кренуо на своје дуго путовање кроз дигитализацију.
"Дигитални Београд" будућност је свих грађана Србије, а његов препород кроз путеве дигитализовања спроводе многобројни научници, уметници, предузетници, али и установе које кроз свој рад представљају ново дигитално доба.
Том процесу доприноси и наша најстарија музејска установа у Србији, понос целе нације - Народни музеј у Београду.
Живи живот у ком нема дублова: Драгослав Бокан због љубави дошао у Нови Сад, а открива и за чиме још увек трага! (ВИДЕО)
ХЕРОИНА ЋЕ МОТРИТИ НА МЕСТО СТРАДАЊА: Београд спомеником ОДАЈЕ ПОЧАСТ Диани Будисављевић (ВИДЕО)
Дигитално стваралаштво које обузима свет: Душан Јововић својим мултимедијалним чаролијама ствара нову будућност уметности
Давне 1844. године основан је Народни музеј у Београду, а од свог оснивања, упоредо са прикупљањем предмета значајних за историју и културу Балкана и Европе, вођена је и документација о њима.
Тако је забележено да се већ од 1848. године формирала и прва инвентарна књига Музеја, “Списак ствари Музејуму српском принадлежући”, која се и данас чува у Одељењу за архивску и документарну грађу. Како наводе из Музеја, грађа која се чува је веома разнолика и представља право богатство Србије.
-Фонд Одељења за архивску и документарну грађу Народног музеја чини хетерогена грађа, коју, поред инвентарних књига, чине документа која су настајала у периоду дужем од једног века, докуметација са археолошких ископавања, стаклене плоче, негативи и фотографије са теренских истраживања, досијеи изложби и друга грађа релевантна за развој Музеја - наводе из Народног музеја.
Крајем 20. века, тачније 1994. године, тада нови, а данас још увек важећи Закон о културним добрима, увео је нову категорију у систем документовања музејске грађе – дигитализацију, а Народни музеј је био носилац пројекта развоја.
-Народни музеј, као централна музејска установа, био је носилац пројекта развоја Јединственог музејског информационог система Србије – MISS, који се од 1995. реализовао уз подршку Министарства културе. То је подразумевало и обавезу музеја Србије да податке о предметима из свог фонда интегришу у јединствену евиденцију Централног регистра. Подаци музеја Србије који су тада достављени Народном музеју, њих више од 220.000, импортовани су у нову, модернију базу података, која је пуштена у рад 2011. године. Овакав начин документовања, у првом реду музејских предмета, односно културних добара, за Народни музеј није био новост, будући да се још од 1992. грађа дигитализовала у програму Клио, који је био база за развој MISS-a. Данас је Музејски информациони систем Србије на прекретници - кажу у Народном музеју.
Одељење за архивску и документарну грађу Народног музеја вредно ради на процесу дигитализације и до сада имају веома запажене резултате у тој области. Веома се води рачуна о многобројној архивској и документарној грађи, а процес дигитализовања омогућава да се таква грађа у потпуности сачува, безбедно складишти и буде доступнија широј публици.
- Што се тиче грађе која се чува и обрађује у Одељењу за архивску и документарну грађу Народног музеја, до сада је дигитализовано више од 20.000 јединица, од којих је један део доступан и широј јавности, преко сајта Музеја, на страницама посвећеним појединим збиркама, од праисторије до новог века, као и кроз приче објављене у рубрици Занимљивости, као што је Дневник Михаила Валтровића. Осим тога, на сајту Музеја могу се наћи и дигитализована издања – Зборник Народног музеја за археологију, Зборник Народног музеја за историју уметности и Нумизматичар. У плану је дигитализација комплетне периодике и свих каталога и монографија које више нису у продаји, чиме ће се широј публици омогућити увид у велики део неисцрпног културног блага које баштини Србија, а које чува Народни музеј у Београду - речено је из Музеја.
Народни музеј у Београду препознао је значај дигитализације културног наслеђа и потребу за очување националног идентитета, те се стога процесом дигитализације бави на одговоран, веома професионалан и успешан начин дуги низ година.
ОВАКВОГ ''ПОБЕДНИКА'' ЈОШ НИСТЕ ВИДЕЛИ: Ево како тече рестаурација симбола Београда! (ВИДЕО)
Српско културно наслеђе у сигурним рукама: Годину дана дигитализације у САНУ спасило 160.000 страница историје
НАЈВЕЋИ КУЛТУРНИ ПРОЈЕКТИ: Дигитализација у Историјском архиву Београда (ВИДЕО)
Уметнички колаж Андреја Алфиревића: Изложба "СВЕТЛО" донела "дигиталну ренесансу" Београђанима! (ФОТО)
