ОБИЧАЈ СТАРОГ БЕОГРАДА: Неугледни бирцузи красили град, да ли сте знали за ове "имењаке"?
У Београду је некада постојао симпатичан обичај да уз велику кафану ускоро никне и њена мања "имењакиња".
Хотел "Москва" некада је имао "Малу Москву", Хотел "Праг" такође. "Славија" је имала "малу" имењакињу, "Албанија" своју "Малу Албанију"... и тако редом.
ПРОМЕНА САОБРАЋАЈА У БЕОГРАДУ БИЋЕ ТРАЈНА: Нова забрана скретања ка Панчевачком мосту!
ПОСТАВЉАЊЕМ МАЧА КОМПЛЕТИРАН СПОМЕНИК СТЕФАНУ НЕМАЊИ: Србија чува успомену на своје владаре, историју и културу! (ФОТО/ВИДЕО)
ЈЕДИНСТВЕНОСТ, ЈЕДНОСТАВНОСТ И ПЛЕМЕНИТА ЕЛЕГАНЦИЈА: Дворски комплекс Дедиње осликава историју српског народа
Срећом, велики илустратор и сликар оног времена Лука Младеновић упорно је цртао старе амбијенте града, баш као да је слутио да многи од њих више неће постојати, осим на његовим илустрацијама. Тако да можемо да се присетимо "Мале Албаније", која се угнездила у Нушићевој улици.
Било је то време када су неугледни бирцузи "красили" град, а услуга није била баш као она на коју су навикли савремени Београђани. Па ипак, и ове кафанице су имале свој аутентични амбијент и, свакако, публику која их је редовно посећивала.
"Мала Албанија" на Младеновићевом цртежу не асоцира на раскош и удобност, а скромна надстрешница која је "имитирала" некакву тенду очигледно је била сачињена од неподесне тканине... Очигледно је да то није много сметало "бирташима" оног времена, који су уживали у тадашњем, малом Београду.
Палата "Албанија" која данас краси централни део главног града била је на месту старе, истоимене кафане која је носила исто име. Та кафана је била овде још од 1860. године. Још је Бранислав Нушић описивао као прилично неугледну, а подсећао је да је "памтила" и турске госте.
Па ипак, позиција у централном, трговачком делу града доносила је сасвим пристојан промет. Нушић је писао како је "Албанија" "ругло Београда, али елдорадо свих закупаца. Не постоји кафана са мање режије, а више промета, нити постоји кафана коју посећује тако разнолика и тако мешовита публика".
После тога се на овом месту горостасно уместила данашња палата, која је својевремено, у касним предратним годинама била међу највишим зградама на Балкану оног времена.