Овај део Београда је данас НАЈЛЕПШИ, али мало ко зна причу о СТОТИНАМА Срба који су ту страдали
Мање познати делови историје
На месту које је данас незаобилазно за све Београђане, оне који се тако осећају, госте из региона и иностранства, Тргу републике, некада се налазило нешто потпуно другачије. Нема сумње да је данас не постоји нико ко не зна за популарни "круг двојке" и место "код коња", али сигурно мало ко зна стравичну тајну коју овај део српске престонице крије.
Откуд Албанија у срцу Београда: Зграда која је била кафана, банка, бункер, а име јој нико није мењао
Онда када је Београд био тек једна од турских вароши, баш ту се налазила једна од четири капије за излазак из града. Пошто је била на путу који је водио ка Истанбулу добила је назив - Стамбол капија. Ова капија налазила се, отприлике, на месту пешачког прелаза који данас води од Народног позоришта до споменика кнезу Михаилу. Испред Стамбол капије била је велика пољана.
Капија је направљена почетком 18. века, док су северном Србијом и Београдом владали Аустријанци. Легенда каже да ју је подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег Београда - назван Лаудонов шанац, у ком су били забодени палисади - храстове облице са шиљком на врху.
Шта значи СОКО у руци победника на Калемегдану?
Од свих капија ова је била најчвршће зидана, од цигле и тесаног камена, а имала је и просторије за смештај стражара. Имала је три пролаза: велики средишњи (за кола) и два мања, пешачка, са обе стране колског. Чим бисте изашли на Капију пут вам се рачвао - један крај водио је десно ка Теразијама, а други лево - ка Палилули и Ташмајдану.
ПРЕЛЕПИ БЕОГРАД: Погледајте колико сличних споменика имамо са СВЕТСКИМ градовима, а један је ПОСЕБАН
Одмах по успостављању српске власти у граду, кнез Михаило је наредио рушење Стамбол капије јер је она у народу била на веома лошем гласу. Наиме, у непосредној близини капије Турци су, за време своје страховладе, набијали на колац бунтовне Србе. Рушење је трајало скоро месец дана. Напокон је сравњена са земљом 19. маја те 1866. године, а већ две године касније отпочела је изградња Народног позоришта.Театар је ускоро постао нови симбол овог краја, а прича о капији пала је у заборав.