Овако су београдске општине добиле имена: Ево које све легенде крије престоница Србије

Постоје многе приче од којих су неке само претпоставке, али се свакоме десило да се запита зашто је његов крај добио баш то име.

Београд, главни град Србије, је подељен на 17 општина, од којих свака има своју јединствену историју и причу о настанку свог имена.

Свака од 17 општина носи јединствено име које открива делић богате историје, локалне легенде или културног наслеђа. Од Старог Града до Сурчина, имена ових општина није само географска ознака, већ прича која чека да буде испричана.

У наставку сазнајте како су београдске општине добиле своје име и занимљиве приче које стоје иза сваког од њих.

Стари Град

Најстарији део Београда, Стари Град, своје име дугује историјском језгру града. Ова општина обухвата подручје које је било насељено још у римско доба, а поред Калемегдана, симбол је богатог културног наслеђа Београда.

Савски венац

Савски венац је добио име по Савском венцу, брду које се налази у овом делу града. Ово подручје је познато по престижним резиденцијама и дипломатским представништвима.

Врачар

Најстарија прича о пореклу имена Врачар потиче још из 16. века, по којој је у овом делу града колибу имао јунак-неверник чије је име било Врачар, што је утицало на назив локалитета. Друга легенда каже да име ове општине потиче заправо од врапчијих поља, јер је много птица ове врсте било настањено на овом месту.

Палилула

Палилула је добила име из доба турске владавине. Легенда каже да су мештани, како би избегли порез на дуван, палили луле кријући се иза брда. Овај занимљив обичај инспирисао је име општине.

Међутим, према другим изворима, порекло имена објашњава се тиме што је овде био развијен грнчарски занат, а грнчарија се пекла у пећима које су се због облика у димњака називале „луле“.

Звездара

Звездара је добила име по звездарници која се налази на истоименом брду. Звездарница на Звездари има важну улогу у астрологији и астрономији Србије, што је дало инспирацију за назив општине.

Вождовац

Вождовац добија име по вожду, народном вођи. Представља место са којег је вожд Карађорђе повео своје устанике и 1806. први пут ослободио град од Турака. У спомен на тај догађај крај је назван Вождово предграђе, да би касније добио данашњи назив.

Нови Београд

Нови Београд је модерна и урбанизована општина, названа по новом делу града који је изграђен средином 20. века. Према другим изворима, име је добио по истоименој кафани отвореној 1924. у Улици Тошин бунар.

Данас је пословни центар Београда са бројним корпоративним седиштима и градским институцијама.

Чукарица

Чукарица је названа по механи Стојка Чукаре која се налазила у близини Топчидерске реке.

Чукарица је данас позната по својој природи и зеленилу, са бројним парковима и рекреативним зонама.

Раковица

Раковица је име добила по раку који је некада био веома присутан у оближњој реци. Поред рајске природе, Раковица је препознатљива по индустријским комплексима и историјским локалитетима.

Гроцка

Име Гроцка први пут помиње се у 9. веку под словенским називом Гардец, а у доба турске управе ово место носило је назив Хисарлик, што значи градилиште. Гроцка је идеална за љубитеље историјских локалитета и винограда.

Обреновац

Обреновац је назван по српској племићкој породици Обреновић. Ова општина је позната по својој индустријској зони и важним енергетским постројењима.

Барајево

Барајево је добило име по барама које су некада карактерисале овај крај. Данас је познато по руралним пределима и виноградима, који привлаче многе туристе.

Младеновац

Младеновац према легенди добија назив по извесном Младену који је са своја два брата населио овај опустели крај након Косовског боја.

Сопот

Сопот је име добио по старословенској речи "сопот" што значи "извор" или "поток". Ова општина је препознатљива по својим природним изворима и чистој средини.

Сурчин

Сурчин своје име дугује старословенској речи "сурен" што значи "младић". Сурчин је данас познат по аеродрому који се налази на територији ове општине и логистичким центрима.

Земун

Земун некада познат и као келтски Таурунум и франачки Малевила, добио је назив према словенској речи землин, која у преводу значи земљани град. Земун је данас препознатљив по својој аутентичној архитектури и Дунаву који га окружује.

Свака од ових општина, са својом јединственом причом о настанку имена, представља део богате културне баштине Београда.