Победник је изазвао скандал у Београду, али ОВАЈ СПОМЕНИК имао је ЈОШ ГОРУ СУДБИНУ (ФОТО)
Мало је фалило да центар града изгледа потпуно другачије
Угао Рузвелтове улице и Булевара краља Александра једна је од најпрометнијих улица у Београду, а споменик Вуку Стефановићу Караџићу, који се ту налази, постао је заштитни знак овог краја.
Буди успомене: Ево како је било у Београду шездесетих! (ВИДЕО)
Ова београдска улица крије СТРАШНУ тајну: Младић чије име носи је ЖИВ СПАЉЕН
Да је само један детаљ у његовој историји био другачији, ово место би остало без репутације коју данас има.
У делу Београдски споменарник, књижевница Неда Ковачевић открива да је жеља вајара али и Српске књижевне задруге била да се споменик реформатору српског језика и писма постави у Универзитетском парку. Тамо би величанствена статуа заузела место међу споменицима направљеним у част других великана српске науке и историје, Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу.
Тадашња власт се одлучно успротивила овом предлогу, јер је за реализацију подухвата било неопходно срушити велелпну ограду или једну од капија предивног парка у центру Београда.
Откривање споменика је одложено, а дело вајара Ђорђа Јовановића је пуне четири године остало у дворишту Задруге.
Већ 1937. навршавало се 150 година од рођења српског великана, па је питање постављања споменика поново постало актуелно. Тада су аутор и Задруга предложили да би идеално место био парк у близини Студентског дома "Краљ Александар Први Карађорђевић".
Градске власти су делимично прихватиле ово решење, односно одлучиле да се споменик постави на самом ободу парка и месту рачвања Булевара и Рузвелтове улице. Предлог је поново наишао на негодовање аутора и Задруге, али се датум јубилеја ближио па су на крају ипак дали пристанак за његово откривање.
Дана 7. новембра 1937. године, на овом месту је откривен споменик Вуку Караџићу. Ипак, свечаност је протекла у одсуству аутора који је револтиран одлуком власти одлучио да остане код куће.
Откуд Албанија у срцу Београда: Зграда која је била кафана, банка, бункер, а име јој нико није мењао
Данас се по овом споменику зове читаво једно насеље на територији општине Звездара. Простире се од Улице Димитрија Туцовића и насеља Булбулдер на североистоку, Тршћанском улицом на истоку, Булеваром краља Александра на југозападу и Рузвелтовом улицом на северозападу. Такође, насељу Вуков споменик, припада и простор на коме се налази пет факултета техничких наука, Универзитетска библиотека и Архив Србије.
Да је одлука власти била другачија, питање је да ли би и по чему би овај део Београда био препознатљив и упечатљив.