Рушење или нова намена - ево шта је план за хале чувеног београдског сајма

Иако постоје све гласније и званичније најаве шта ће се наћи између Булевара Војводе Мишића и реке Саве, друштво се и даље пита каква ће на крају бити намена хала Београдског сајма. Последње информације су да срушене бити неће.

А колико је ово место, те хале, све што се тамо деценијама збивало, значајно, најбоље говори једно издање "Дневника" из давне 1976. у коме је наглашено да је Београдски сајам некада био атракција, али да је постао неопходност за модерно пословање многих привредних грана.

- Довољно је рећи да се на десетак оваквих приредби склопе уговори између домаћих и страних фирми у вредности од неколико милијарди динара. А поред експоната, само је прошле године прошло милион и по људи. Неизмерљив је значај упознавања са најновијим технолошким решењима у свету за представнике многих наших колектива који немају могућности да путују. Међутим, простора за експонате је све мање, јер се сваке године повећава број излагача - наведено је у некадашњем "Дневнику".

Тада се на Сајму за комерцијалну намену тражило место више, а скоро пола века касније план је да хале 1, 2 и 3 добију јавну намену, а да ли ће се користити за потребе образовања, здравства, културе, спорта – прецизно ће бити дефинисано јавним урбанистичким конкурсом.

Ђорђе Милић, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам каже да нико никада није рекао да ће бити рушење хала 2 и 3 и да је то непроверена вест, која се у феномену друштвених мрежа проширила и већ је увелико у нашем јавном мњењу и стручној јавности. То, како напомиње, треба објаснити и грађанима и другим стручњацима.

- Тренутно не постоји формална заштита хала 2 и 3, али ми смо сада кроз овај јавни увид и кроз консултације са многим заинтересованим лицима који учествују на јавном увиду видели да је потребно да се пажљиво сагледају хала 2 и 3, односно хала 1 која је формално заштићена, као једна композиција, као једно наслеђе наше грађевинске индустрије - каже Ђорђе Милић.

Што се тиче питања у каквом су тренутном стању хале, Ђорђе Милић каже да хале 1, 2 и 3 као објекти који су грађени пре више деценија сада заслужују добро испитивање, да се види у каквом су стању и да се на адекватан начин пропишу одређене мере за конзервацију, санацију, адаптацију, реконструкцију.

- У промењеним климатским условима треба обезбедити адекватно и грејање и хлађење. Наравно, то треба урадити на стандардима енергетске ефикасности. Куполе су врло занимљиве и за евентуално постављање соларних панела - додаје Милић.

Што се тиче финансирања реконструкције, директор Агенције за просторно планирање и урбанизам каже да ће трошкове вероватно поделити Привредно друштво "Београд на води" и Република Србија.

Подсетимо, према плану, простор где се сада налази Београдски сајам задржаће комерцијалну намену, а планирана је и изградња стамбених објеката. Тренутно је у току израда просторног плана за уређење приобаља реке Сава, за пројекат "Београд на води".

Извор: Србија Данас/Телеграф