ШЕТАЋЕТЕ се од ЦРНИХ КЊИГА ДО РАСЦВЕТАЛЕ ОАЗЕ: На Косанчићевом венцу биће меморијални парк!

Град је одлучио да се на простору порушене Народне библиотеке не гради нови објекат, него да се њени остаци сачувају и представе, изјавио је главни градски урбаниста Милутин Фолић.

ЗА ЕКОЛОШКИ ЗДРАВУ СРБИЈУ: Одржана промоција Удружења грађана "Храст" (ФОТО)

Градоначелник Београда на састанку с предшколцима: Правимо град по њиховој мери!

- Следеће године почиње реализација овог пројекта. За месец дана биће сређене фасаде на Косанчићу, калдрма до краја године, а после уређења комплекса библиотеке следи градња градске галерије у близини - најавио је Фолић.

Како се наводи, београдски пројектантски „троугао” бечког архитекте Бориса Подреке, чија два угла чине Студентски трг и Топличин венац, биће завршен уређењем простора Народне библиотеке порушене у шестоаприлском бомбардовању Београда. 

Темељи овог храма писане речи, према његовом идејном решењу, у потпуности ће бити очувани и уклопљени у будући меморијал оивичен улицама Косанчићев венац и Сребреничка.

У спомен-парк улазиће се из Улице Косанчићев венац. 

Пођемо ли надесно, наићи ћемо на малу трибину, предвиђену за предах ученичких екскурзија и туристичких тура које ће овде од својих водича моћи да сазнају историјат Народне библиотеке. 

На нивоу изнад трибине биће црни бетонски монолити од разбацаних књига - гробље знања и симбол смрти, видљив и онима који простор буду посматрали изван комплекса, кроз хоризонтални отвор на зиду од грубог бетона. Они ће погледом досезати и до супротног краја меморијала - цветног врта који је за Подреку, како каже, обележје животне радости.

Шетачи ће се, од црних књига до расцветале оазе, спуштати рампом. Кад поглед освеже раскошним шаренилом, степеницама ће моћи да се врате на вишу етажу где је смештен мали трг.

Овај, како он каже, „друштвени део” меморијала садржаће клупе, минијатурну фонтану, а у близини ће бити и алуминијумска информативна табла са изливеним фотографијама.

Идеја архитекте није била да реконструише прошлост јер, како каже, историја се мора интерпретирати, а не копирати. Зато, објашњава, он посетиоцима нуди нови простор у духу данашњице.