СМРДЉАК У ПРЕСТОНИЦИ: У становима праве депоније, ложе паркет и живе са 16 мачака
"Комшија је три пута изазвао пожар, ложи паркет у стану. Плашимо се", "Комшиница живи са 16 мачака, сцене су језиве, а и смрди", "Из комшијиног стана шири се ненсносан мирис, гомила ђубре унутра, стан му је депонија".
Веровали или не, овакве приче нису реткост, а свима им је заједничко то што станари годинама покушавају да то некако реше, обраћају се силним институцијама, на крају од свих стигне одговор - нисмо надлежни.
Не само да сметају комшилику, већ угрожавају и своје животе, чега смо били сведоци уназад неколимо месеци.
Младић на ролерима код Сајма се вози закачен за задњи крај камиона ЈАКО ОПАСНО (ВИДЕО)
СКАНДАЛ У ШКОЛИ У БЕОГРАДУ! Организовали журку где су ДЕЦА могла да пију алкохол: Плакали су, повраћали, нису знали где су
Живео затпран ђубретом
Тако смо пре неколико дана писали о Зорану И. (67) који је преминуо у болници након што су га ватрогасци сатима, болесног и немоћног, извлачили из ђубрета које је скупљао у свом стану на Новом Београду. Он је тако данима лежао на гомили ђубрета које већ годинама скупља и довлачи у свој дом, све док га у уторак ту нису пронашле познанице. Несрећни човек преминуо је истог дана у болници у Земуну.
Управник зграде у којој је Зоран живео тврди да су његов случај и раније пријављивали комуналној милицији, али до реакције надлежних никад није дошло.
- Прва адреса на коју смо се обратили била је општинска комунална инспекција, која је изашла на терен, али ништа није успела да уради. Затим, када смо утврдили да његов стан припада Министарству одбране, обратили смо се и надлежној екипи из војске, али како су нам тамо саопштили, он је уредно плаћао закупнину и ту њихова надлежност завршава - испричао је управник ове зграде Предраг Мићковић.
Ипак, оно што су пропустили је да се обрате Центру за социјални рад, али и њихови домети по питању овог случаја би били ограничени.
- Особа која је настрадала није била на нашој евиденцији ни по ком основу, нити смо имали сазнања да му је потребна помоћ - кажу у Центру за социјални рад.
Они су додали да је улога Центра да у ситуацијама када добије пријаву комшија, а када особа није лишена пословне способности, њу упознаје са свим услугама које пружа. Али истичу да неамју право да према радно способним грађанима предузимају било какве мере без њиховог пристанка.
Изазвао три пожара у свом стану, страдао у четвром код комшије
Ипак, ово није изолован случај да су институције заћутале на сличне пробеле. Претходног месеца у Сарајевској улици човек је страдао у четвртом пожару који је изазвао, само тог пута не у свом стану.
Како је његова комшиница тада испричала, страдали човек ложио је паркет у стану, своје физиолошке потребе задовољавао је у згради, на ходнику, степеништу, гелендерима, али и у стану, а то би онда отприлике једном недељно испирао цревом, директно на тротоар Сарајевске улице.
Управница ове зграде тврди да су се обраћали свим могућим институцијама покушавајући да спрече трагедију, али никада нису добили адекватну рекацију.
- Ми смо се обраћали и комуналној полицији и инспекцији, Центру за социјални рад, Општини Савски венац и нико није одреаговао. Центар је једном дошао, али Д. С. или није био на локацији или није желео да отвори врата и након тога су одустали. Највећи проблем је био то што нико није смео да уђе у стан осим полиције, а он једноставно није отварао врата - изјавила је управница зграде у Сарајвеској, Лана Милић.
Иако је, како каже, дала све од себе да помогне и несрећном човеку и станарима, институције су и овог пута заказале.
- Процес је успорила и ситуација са короном, јер у институције није могло да се уђе, а дописи су се остављали у кутијама на улазу. То је додатно олакшало бежање од одговорности - истакла је раније Милић.
Ипак, ни ово није крај. Сличан проблем имали су и станари једне зграде у Земуну, али се он, на сву срећу, бар није трагично завршио.
Живот са 16 изнемоглих мачака
Наиме, у овој згради, како комшије истичу, живи једна госпођа са 16 мачака у нехигијенским условима. Поред тога што су сами покушали да јој помогну и санирају неке проблеме у стану, а она је одбила, обраћали су се и институцијама.
Живот је у овој згради, како кажу комшије, постао неподношљив и сви страхују од заразе с обзиром на да се из њеног стана шири несносан смрад. Поред тога, жао им је мачака које неусловно живе и пате.
- Обраћали смо се свим инспекцијама, свим комуналним полицијама, центрима за социјални рад, надлежним институцијама у којима, како кажу, нико није надлежан за овај проблем. Једино што је ветринарска инспекција успела јесте да госпођа вакцинише мачке - наводи управник зграде Тончи Коњевода, а комшијама је ипак највише жао мачака које пате.
Институције ни овде нису имале слуха за проблеме станара, а све је чешће ситуација управо таква. Сви се питају само једно - ко је надлежан?
Изгледа да ни у једном од ових случаја није пређена граница где добробит станара и њихово здравље надмашује право на приватност. У свим овим случајевима, најчешћи изговор био је да институције немају права да улазе у приватан посед и интервенишу. Такав поступак могућ је само уз судски налог, који се, по свему судећи, не добија лако.
Шта ипак можете да урадите илити како против "ми нисмо надлежни"
Коме можемо да се обратимо и ко јесте надлежан питали смо адвоката Милоша Радулца, а он је, између осталог, истакао да је у оваквим случајевима најбоље обратити се прво комуналној инспекцији, која је по Закону о становању дужна да води рачуна о томе да власници станова не угрожавају друге.
- Ми нисмо надлежни" је стара бољка наших институција, јер на тај начин брзо и лако преваљују проблеме на друге и остављају грађане препуштене саме себи. Наравно да постоји надлежност одређених органа за овакве случајеве, с тим да грађани морају знати коме да се обрате - каже Радулац.
Он истиче да право својине јесте "светиња", али да чак ни то право није без ограничења, те да нико не може да користи своје право својине на начин да тиме отежава или онемогућава друге власнике станова да у својим становима несметано живе.
- Неповредивост права својине није апсолутна и инспекција уз одобрење суда може и да уђе у стан и изврши увиђај, те да нареди несавесном комшији да отклони узроке штетних утицаја. За случајеве када неко гомила ђубре и на тај начин загорчава живот другим станарима, предвиђена је прекршајна казна, која се у случају неиспуњења може заменити и казном затвора - додаје Радулац.
Станари поред тога, како каже, могу да се обрате и суду приватном тужбом против несавесног комшије којом ће тражити да им се омогући несметан живот у згради, а суд је дужан да о овом захтеву одлучи према Закону о основама својинско правних односа а по доношењу одлуке, може се одредити и принудно извршење.
Све написмено
Адвокат истиче да када су у питању људи који не могу да се старају сами о себи, тада пре свега треба обавестити Центар за социјални рад, али то не мора увек да буде случај, те ако је неко лице које је пословно способно, Центар неће имати надлежност.
- Свакако бих препоручио комшијама да се обрате првенствено инспекцији и то искључиво писаним путем, јер ће на тај начин принудити надлежне органе да о њиховом захтеву одлуче у форми решења, уместо да им телефоном поруче добро познато "нисмо надлежни" - закључује Милош Радулац.
Он за крај додаје да јесте чињеница да смо сви који живимо у граду на неки начин "осуђени" да трпимо повремено буку, вибрације и друге утицаје људи који живе око нас, али се ти утицаји морају толерисати само када су у нормалним и прихватљијвим границама.